Životne priče od kojih suze same kreću: Žene žrtve nasilja za UNU otvoreno o svemu kroz šta su prošle

Dve dame koje su pretrpele nasilje otvorile su nam dušu i za UNU ispričale svoje životne priče. Kažu da su im brakovi na početku izgledali idealno, međutim kako je vreme prolazilo, njihov odnos se menjao i završio ružnim scenama.

"Bacio me na krevet i legao mi nogama na grudi. Tu sam dobila prvi šamar. Zatim je usledilo više šamara i ja sam samo gledala kako da se izvučem iz tog klinča. Bacio me je sa leđa, tu sam imala povredu, ali taj adrenalin i konfuzija u glavi, nisam osetila bol uopšte. Ja sam imala do skoro gips, imala sam prelom ruke, povredu glave, čela i povredu nosa. U tom momentu nisam osećala nikakav bol, samo sam gledala kako da izađem“, kaže žena žrtva nasilja B. S. za UNU, čiji je identitet poznat redakciji.

Femicid u Srbiji - može li se stati na put nasilju: Pravnica za UNU apelovala na žene da prijave nasilje

UNA pita: Nasilje nad ženama - šta kaže srpsko zakonodavstvo, a šta su realni suštinski problemi

Žene koje su izašle iz nasilja svedoče i o psihičkom zlostavljanju koje se s vremenom pogoršavalo. Iza sebe su ostavile sve, kako bi se spasle od nasilnika.

"To je jedno psihičko maltretiranje koje je bilo konstantno. Bukvalno konstantno. Bilo je i fizičkog, da me je napao i davio pred detetom. To je psihičko maltretiranje, maltretiranje u smislu da vam određuje koliko ćete novca dobiti, kako ćete živeti, šta ćete raditi. Uslovljavanje jednostavno za sve“, svedoči nam naša druga sagovornica L. S, takođe žrtva porodičnog nasilja.

Iako ovakvi slučajevi uzdrmaju javnost, podaci pokazuju da je femicid u Srbiji zabrinjavajuće čest problem. Tako su poslednja dva ubistva u samo jednom danu, u Bajinoj Bašti i Nišu otvorila pitanje institucionalnog odgovora na nasilje nad ženama.

Alarmantne brojke u Srbiji: "Godišnje i do 50.000 hitnih mera udaljavanja nasilnika iz porodice"

"Mnogo tih slučajeva bili su oni gde su postojale zapravo mere zabrane prilaska, gde su postojale određene kazne za počinioce, a da su ih oni iznova i iznova kršili i gde su institucije ostale neme na to. Dakle, jedan nivo problema definitivno jeste to što se nasilje vidi kao neki porodični problem, o kom ne treba da govorimo izvan porodice i ne treba da reagujemo na to. A drugi nivo jeste ovaj društveni, institucionalni, gde prosto institucije ne sankcionišu na adekvatan način nasilje prema ženama“, objašnjava za UNU Jelena Riznić iz Ženske solidarnosti.

Kako ističu iz Autonomnog ženskog centra, dve trećine žrtava u Srbiji su žene starije od 46 godina, a najčešći razlozi zbog kojih ne prijavljuju nasilje jesu nepoverenje u institucije i strah.

Poverenica Janković: Svaka žena ima pravo na život bez straha

"Kod ovih starijih žena stvarno imate taj deo patrijarhata - da je sramota razvesti se, da je sramota prijaviti, da nemaju znači nikakvu podršku odrasle dece. Da su verovatno ceo život bile nezaposlene, žive u imovini koja je suštinski u vlasništvu supruga, to jest njegovo nasleđe. Znači one su godinama ulagale u nešto što ništa nije njeno“, ističe za UNU Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Zato ne smemo da ćutimo. Nasilje nad ženama nije privatna stvar, već društveni problem, i tiče se svih nas.

Ćutanje institucija i ravnodušnost okoline ostavljaju žrtve same, a kada sistem zakaže, nasilje se ponavlja. Vreme je da se prekine krug i da se preuzme odgovornost.

Problem neovlašćenog objavljivanja intimnih snimaka i fotografija: Macanović za UNU upozorava na novu pretnju

Senat u Italiji usvojio predlog zakona o femicidu: Predviđen doživotni zatvor za to delo