Da li će Amerika izvršiti kopnenu invaziju na Iran? Ratni reporter za UNU upozorava na "smrtonosan" scenario
Novinar i ratni reporter Aljoša Milenković, analizirao je za UNU aktuelnu situaciju na Bliskom istoku i upozorio da brz završetak sukoba nije realan scenario
Tenzije na Bliskom istoku dodatno rastu, dok se sve češće spekuliše o mogućoj kopnenoj operaciji protiv Irana, ali i paralelnim pokušajima da se sukob reši za pregovaračkim stolom. U takvom ambijentu, pitanja o daljoj eskalaciji i globalnim posledicama sve su glasnija.
Gost emisije "Podne" bio je novinar i ratni reporter Aljoša Milenković, koji je analizirao aktuelnu situaciju i upozorio da brz završetak sukoba nije realan scenario.
Milenković ističe da se od početka govori kako će operacija u Iranu trajati svega nekoliko nedelja, ali da je sada jasno da takav epilog nije moguć.
On objašnjava da u sukobu učestvuje više strana, od kojih svaka ima sopstvene ciljeve i nijedna ne želi da se povuče dok ih ne ostvari. Prema njegovim rečima, upravo zbog toga ne postoji realna mogućnost da se sukob u skorije vreme okonča.
Govoreći o tome ko zapravo upravlja razvojem situacije, Milenković navodi da je to teško precizno utvrditi.
"Ko god vam kaže 'evo to je ovaj', taj ili laže ili je unutar cele te grupe koja te konce vuče. To ne znamo. Očigledno je da tu postoji neko ili nešto koji sve to diktira, počevši od samog početka. Niko nije očekivao da će doći do ovakve eskalacije. Ako poslušate predizborne izjave Donalda Trampa u kojima je govorio da je on predsednik mira, da neće započeti nijedan rat. Jedan od osnovnih segmenata njegove kampanje bilo je podsećanje da za vreme prvog mandata nije započeo nijedan rat. Sada se čuju priče i o početku kopnene operacije o kojoj on sam vrlo otvoreno priča i najavljuje je. Rekao je kako ne isključuje mogućnost da Amerika preuzme ostrvo Harg - ostrvo koje je pod zajedničkom jurisdikcijom Katara i Irana i da preuzme kompletna naftna postrojenja. Na tom ostrvu je 90 odsto naftnih postrojenja Irana, i to može da se preuzme samo vojno, odnosno moraju vojnici fizički da budu prisutni tamo. Ako do toga dođe, to je onda dalja eskalacija kojoj se teško može videti kraj", objašnjava Milenković za UNU.
On dodaje da bi u slučaju kopnene invazije Iran gotovo sigurno gađao ne samo infrastrukturu, već i ljudstvo, te da već sada postoje pokazatelji da iranske snage precizno pogađaju ciljeve.
"Kada se uzme u obzir da je između pet i sedam američkih baza potpuno uništeno, vidi se očigledno da Iranci znaju koga i šta gađaju i da će, ukoliko dođe do kopnene invazije, da će oni gađati i živu silu", dodaje.
Kada je reč o oprečnim informacijama o pregovorima, Milenković upozorava da su dezinformacije postale jedno od ključnih oružja.
Prema njegovim rečima, teško je razlučiti šta je tačno istina, a šta deo propagande, dok različite strane istovremeno plasiraju oprečne tvrdnje o mogućim pregovorima između SAD i Irana.
"Dezinformacije postoje otkad je sveta i veka, neki su u tim dezinformacijama bili bolji, izučavali su sisteme defiznformisanja mase i kontrole nad ljudima jako dugo. Amerikanci su u tome bili najbolji, ali su ih sada pretekli Izraelci. Međutim, sve ovo što se sada dešava, pitanje da li sve informacije i dezinformacije postižu neki željeni efekat, željeni cilj", navodi sagovornik.
Analizirajući širu sliku sukoba, on ocenjuje da u ovom trenutku od krize profitiraju velike sile poput SAD, Rusije, pa čak i sam Iran, dok je Evropska unija u najtežem položaju zbog nedostatka resursa i energetske zavisnosti.
"Evropa nema nikakve resurse. Nema naftu, nema gas, nema zlato. Iz većine kolonija koje su imali po Africi istisnuli su ih Rusija i Amerika. Ostaje nekoliko malih kolonija po Evropi, iz kojih izvlače ono što mogu, ali to nije dovoljno novca da se pokrije sve ono što njima treba. Dalji skok cene nafte je nešto što za njih može da bude skoro kao smrtonosan udarac", ističe Milenković za UNU.
Posebno upozorava na moguće posledice po globalno tržište energenata, navodeći da bi eventualni napad na ključne iranske objekte mogao da dovede do drastičnog skoka cene nafte, čak i do 150 ili 200 dolara po barelu.
"Ukoliko dođe do napada na ostrvo Harg od strane Amerikanaca, očekuje se da će cena barela nafte ići više od 150 dolara, neki kažu da će ići do 200 dolara. Većina, a pre svega Evropa, bi želela da se ovaj sukob okonča što pre. Međutim postoje određeni krugovi kojima to ne odgovara. Tramp je rekao da će da završi rat u Ukrajini za jedan dan. Rat u Ukrajini i dalje traje. Za tango su potrebni dvoje. U ovom slučaju imamo tri strane, tu je i Izrael, koji ima svoje političke religiozne razloge zašto žele da ovaj sukob dalje eskalira", kaže nam sagovornik i dodaje:
"Imali smo suludu situaciju pre nekoliko dana kada je Tramp pozvao da se ne gađaju iranski energetski objekti, jer je Iran zapretio da će da gađa energetske objekte svih zemalja u Zalivu. Posle toga u roku manjem od 12 sati Izraelci kreću da gađaju vrlo bitne fabrike po Iranu. Iran je odgovorio gađanjem energetskih postrojenja u Zalivu. Dakle, postoji balansiranje između strana, ali neko to želi da podigne na viši nivo, jer nikako ne treba zaboraviti rat između Izraela i arapskih država 1967. godine, kada je Moše Dajan (general IDF koji je zauzeo Jerusalim), kada mu ja glavni rabin došao i rekao 'sada je vreme da digneš u vazduh Al Aksu i da krenemo da obnavljamo Solomonov hram'. Dajan je to tada odbio, međutim kako sada stvari stoje, izgleda da Benjamin Netanjahu od te ideje ne diže ruke", zaključuje Milenković.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
