Alarm zbog nestanaka dece u Srbiji: UNA pita - šta stoji iza bekstva maloletnika i kako ih sprečiti?
U slučaju nestanka, pred decom su ozbiljne opasnosti
Autor: Andrea Radovanović
13.05.2026. 20:00
Podeli:
Prethodnih dana u javnosti su odjekivale informacije o nestancima dece. Najpre je u Nišu nestao dečak, potom dvoje maloletnika u Novom Sadu, a onda, u istom gradu, i devojčica.
Dva puta je aktiviran sistem "Pronađi me", potrage su srećno završene, ali je ostalo pitanje: šta se krije iza takvih slučajeva i na šta treba obratiti pažnju kako bi se sprečili?
U samo jednom danu u Srbiji nestane četiri-pet mališana. Na godišnjem nivou, zvanična statistika beleži više od 1.600 takvih slučajeva. Najviše ih je kada se školska godina privodi kraju.
"Veliki broj mališana nije zadovoljio jednostavno svoje, niti eventualno ambicije svojih porodica i onda se često odlučuju na jedan nepopularan korak, zapravo jedan veoma rizičan korak, a to je bežanje od kuće. Sa druge strane, imamo i jedan broj nestanaka iz socijalnih ustanova, to je ono što se desilo i u slučajevima u Novom Sadu", objašnjava za UNU Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu.
Maloletnici često ponavljaju te postupke, upozoravaju psiholozi. To se, kažu, dešava kada se osete kao žrtve porodičnog nasilja ili zanemarivanja, jer tada veruju da je odlazak jedini način da se zaštite.
"Čim deca počnu da menjaju svoje ponašanje, svoju garderobu, muziku koju slušaju, frizuru, postanu malo agresivna, malo povučena, to zapravo znači da dete počinje da se udaljava od nas. Da nam daje znake, da vrišti, a mi ga ne čujemo, jer nije glas, nego je ponašanje", ističe za UNU dečji psiholog Branka Tišma.
Prvo upozorenje ne samo da bi trebalo da čujemo već i da na njega reagujemo. U slučaju nestanka, pred decom su ozbiljne opasnosti poput otmice i seksualne eksploatacije, i zato ga je najvažnije preduprediti.
"Važno je da znamo ko su prijatelji naše dece, važno je da, i ako se desi nestanak, da ukoliko smo imali nekih nesuglasica sa detetom, nekih problema, to je jako važno reći samim institucijama. Dakle samoj policiji, važno je da znamo kako nam dete odlazi u školu, kako je obučeno", objašnjava Jurić.
"Otići ponekad u školu, pogledati kako dete napreduje, raspitivati se među vršnjacima, organizovati sa drugim roditeljima vršnjačka okupljanja, razgovarati sa njima o vrednostima koje dobijaju preko društvenih mreža u školi, preko grupa u kojima učestvuju", navodi Tišma.
Dete treba da nauči da ne veruje svemu oko sebe, već da na pravi način u svakom trenutku prepozna bezbedno okruženje, da proverava i ispituje. Da bismo, kao roditelji, to i postigli, najvažnije je da temelj našeg odnosa sa detetom bude poverenje, i to obostrano.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
