Bačena odeća napuni 200 olimpijskih stadiona: UNA istražuje kolika je svest građana o zaštiti životne sredine
Nekontrolisana proizvodnja odeće dovodi i do nekontrolisane proizvodnje otpada
Autor: Marija Milićević
26.02.2026. 19:30
Podeli:
Svake godine proizvede se neverovatnih 100 milijardi komada odeće, od čega oko 90 posto završi na deponijama, a samo se jedan posto reciklira.
To je dovoljno da se bačenom odećom napuni čak 200 olimpijskih stadiona. Zbog prekomerne proizvodnje, modna industrija postala je jedan od najvećih zagađivača životne sredine.
Od 2000. godine, proizvodnja odeće na globalnom nivou je udvostručena. Odeću kupujemo više nego ikad pre, kraće je nosimo i stvaramo ogromne gomile tekstilnog otpada, ne razmišljajući o tome gde će on završiti.
Nekontrolisana proizvodnja odeće dovodi i do nekontrolisane proizvodnje otpada. Da se proizvede više nego što se proda, potvrđuje i podatak da se godišnje baci oko 92 tone komada odeće i obuće, a onlajn kupovina dodatno je pogoršala problem.
"Da bi se ta odeća proizvela mora da se iskoristi veliki procenat prirodnih resursa, a onda kada tu odeću ne kupimo, odnosno kada ne završi tamo gde je namenjena, mi to generišemo kao otpad. Od tog broja samo jedan ili nešto manje od jedan posto se reciklira, što znači da se sve ostalo uništava i to je dodatni teret po zaštitu životne sredine, jer generiše opet veliku količinu ugljen-dioksida koji završava u atmosferi", kaže za UNU Aleksandra Ugarković iz Svetskog fonda za prirodu.
Odeća koja se ne deponuje ide na spaljivanje. Kako bi se sprečilo uništavanje neprodate odeće, odevnih dodataka, ali i obuće, Evropska komisija usvojila je nove mere u okviru Uredbe o eko-dizajnu za održive proizvode.
"Za velike kompanije to počinje od 19. jula ove godine, što znači da će samo garderoba koja je sa greškom ili ona za koju se pokaže da nekim slučajem sadži štetnu materiju moći biti uništena. Sva ostala, njome bi se moralo održivo upravljati. Dakle bilo da govorimo o recikliranju, bilo da govorimo o tome da se na ponovni način ona upotrebi u neku drugu svrhu", dodaje Ugarković.
Neke modne kompanije već su pokušale da umanje uticaj na životnu sredinu otkupom stare garderobe. Osim što je možete ostaviti pored kontenjera i u radnji polovne robe, nošenu odeću možete predati i organizacijama koje se bave ugroženim grupama.
"Mogu da se obrate najbližoj organizaciji Crvenog krsta i da doniraju polovnu garderobu. Mi doduše instiramo da garderoba bude za trenutne vremenske uslove, tako da kao što nam je sad još uvek februar mesec, nešto od zimske garderobe, je ono što je korisnicima najpotrebnije. Garderoba je bitno da je upotrebljiva", rekla je sekretarka Crvenog krsta Stari grad Nevena Živić.
Dok neki nemaju šta da obuku, druge će danas brinuti što nemaju dovoljno mesta u ormaru. Zato sledeći put kada naiđete na sjajnu priliku koju mislite da ne smete da propustite, razmislite da li vam je da stvar zapravo potrebna, jer i tako naizgled mali koraci, mogu da naprave veliku promenu.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
