Pre tačno 22 godine, 17. i 18. marta nad Srbima na Kosovu i Metohiji dogodio se pogrom u kome je ubijeno najmanje 19 Srba, oko 1.000 njih povređeno, 4.000 proterano, a uništeno je više od 1.000 kuća, crkava, manastira i svetinja.
Etnički motivisana erupcija nasilja Albanaca nad kosovsko-metohijskim Srbima, izazvana je medijskom kampanjom o utapanju trojice albanskih dečaka u Ibru, za šta su albanski mediji, prenoseći zapaljive izjave tamošnjih političara, okrivili Srbe.
Gost emisije „Podne“ na UNA televiziji bio je Slavomir Mirić, čovek koji je preživeo Martovski pogrom 2004. godine na KiM, a u emisiju su se uključili i bivši potpredsednik Opštine Lipljan Borivoje Vignjević, kao i otac Savo Šmigić, koji je u vreme pogroma bio sekretar Eparhije raško-prizrenske.
„Nažalost slike su žive, koliko god se trudimo da ih potisnemo, ne dešava se. Svake godine pred 17. mart, ljudi me zovu, jer znaju kroz kakav smo pakao prošli sa čitavom porodicom. Nikome to ne bih poželeo. Živeli smo u gradu koji je pre rata imao 16.500 Srba, a danas je manje od 200 Srba. Oko podneva gledali smo okupljanje Albanaca i komentarisali smo da će biti neko kamenovanje. Polome nam prozore, stranci nam plate, pa popravimo prozore, to je bila svakodnevica. Međutim, tada su postojali mobilni i zvao me je prijatelj Albanac koji mi je rekao da se sa porodicom sklonim ili kod njega ili u neko obližnje srpsko selo. Ja sam rekao proći će kao i sve i da ćemo ostati kod kuće i sklonićemo se od prozora. Tada je bilo neopisivo, užasno, strahovito, to je bila zlokobna noć, u kojoj su militantni Albanci bili žedni srpske krvi", seća se Mirić.
On je rekao kako su iz jedine srpske zgrade gledali paljenje srpskih kuća te večeri, njihovog komšiluka. Ispričao je i kako su njegova deca videla ubistvo prvog komšije koji je bio invalid, Nenada Vesića i kako su njegovo telo bacili u zapaljenu kuću.
"Razmišljali smo samo kako ćemo da se spasimo. Od nas 70, bila je jedna trudnica, mahom deca i stari ljudi. Bilo je nas četvorica koji smo bili spremni da pružimo otpor, a imali smo svega jednu pušku sa jednim metkom. Sve ono što smo imali od oružja bilo je ranije oduzeto. Imali smo po jednu malu sekiricu kojom smo sitnili drva za potpalu, jer smo 160 dana bili bez vode i struje", priseća se Mirić.
Ispričao je kako su očekivali da ih Albanci koji su skočili na krov isteraju iz zgrade vatrom i dimom.
„Napadi su bili sve žešći i žešći, pucalo se iz pištolja i automatskih pušaka. Ženu i decu smo stavili u kupatila jer tamo nema prozora, polupali smo sijalice sve da ne bi videlo da smo tu. Iz prikrajka smo gledali, svedočili smo ubistvima. Na ulazna vrata smo nabacali drva, bila su neprobojna, ali su Albanci skočili na krov, ustremili su se na zgradu, bilo je jezivo. Moja ćerka koja je tada imala šest godina, kasnije je nacrtala to ubistvo koje je tada videla, ono što joj je ostalo u sećanju. Svuda je bila krv, jad, plač i bodljikava žica, cika, vriska i strah“, rekao je Mirić i istakao da su ih spasili finski vojnici.
Međunarodne snage, uključujući KFOR i UNMIK, našle su se pred ozbiljnim izazovom da zaustave albansko nasilje. Prema njihovim procenama, u neredima je na 33 lokacije učestvovalo oko 60 hiljada Albanaca.
Nasilje je posle dvodnevne agonije zaustavio NATO, a iz UNMIK-a su demantovali optužbe da su albanski dečaci stradali bežeći od Srba. Kako je rečeno tada, nasilje na Kosovu bilo je unapred planirano, a međunarodne snage okarakterisale su ga kao etničko čišćenje.
Bivši potpredsednik Opštine Lipljan Borivoje Vignjević prisetio se teškog vremena u martu 2004. godine.
"Teško je opisati, teško je naći prave reči za ta događanja koja su bila marta meseca 2004. godine. U to vreme sam bio na poziciji potpredsednika opštine i dosta sam bio upoznat sa stanjem na terenu, ako mogu tako da kažem, ali niko nije naslućivao da do tako strašnih stvari može da se dođe i da nešto tako strašno može da se desi“, rekao je Vignjević i dodao:
"Ono što može da se kaže – bilo, ne ponovilo se. Ali ta tema progona Srba sa Kosova i Metohije se nastavlja svih ovih godina, evo sada sa ovim Zakonom o strancima. Tada su Srbima pomogli vojnici finskog kontingenta KFOR-a i samo zahvaljujući njima uspela je da se situacija u Lipljanu smiri. Uspeo sam da ubedim komandanta finskog KFOR-a da odobri jedno oklopno vozilo koji su iz Lipljana izvlačili decu. Više puta sam išao sa njima i izvlačili smo po 10 do 15 dece. To je izgledalo kao scene iz ratnih filmova koje ste gledali", rekao je Vignjević za UNU.
Otac Sava Šmigić rekao je sećajući se pogroma da je gledao strašne snimke tog dana, jer je tada bio u Beogradu na protestima.
"Ono što je malo poznato je kada je bio snimak rušenja krsta u Podujevu, češki oficir Jindriha Plešera koji je bio tamo prisutan svedočio je da su Albanci posle tog paljenja crkve i rušenja krsta otišli na obližnje groblje, sa zapadne strane crkve, i izvadili iz porodične grobnice Jovanović njihove posmrtne ostatke i rasuli kosti mrtvih. Nijednog sanduka nije bilo u toj grobnici kada sam obišao crkvu i groblje 2018. godine, bila je jedina otvorena. Neko tvrdi da postoji snimak, ali taj snimak nije obišao planetu i o tome je svedočio češki oficir", rekao je Šmigić za UNU i dodao:
„Podujevo je bilo srpsko mesto do 1999. godine, četrdeset grobalja u toj opštini koja su bila srpska, samo jedno nije uništeno. Dakle, radi se na jednom etničkom čišćenju koje ni dan-danas ne prestaje nego samo menja oblik. Tada je bilo brutalno, a poslednji čin toga je rušenje grobalja koja svedoče o postojanju srpskog naroda na tim prostorima. Kosovsko-metohijski Srbi imaju veru u Boga i poverenje u njegovu pravdu. Pravda će kad-tad doći, to je pokazala istorija. Vera u živoga Boga održava narod na Kosovu i Metohiji“.
Parastosom i polaganjem venaca na spomen obeležje "Istina" u severnom delu Kosovske Mitrovice danas su obeležene 22 godine od pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji u martu 2004. godine.
Dve decenije kasnije, sećanja ne blede. Mnogi se nikada nisu vratili na svoja ognjišta. Dok se pale sveće za stradale i obnavljaju oskrnavljene svetinje, ostaje nada da se ovakvi događaji nikada neće ponoviti.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
