Koje su posledice po decu influensera kad su javno na mreži? UNA pita - gde je granica između zarade i privatnosti?

U eri društvenih mreža, deca influensera sve češće postaju deo njihovih promotivnih kampanja i digitalnog marketinga. Dok pojedini roditelji popularni na mrežama to vide kao bezazleno deljenje porodičnog života kojim privlače još više pažnje onih koji ih prate, a što im usput omogućava često i veću zaradu, stručnjaci upozoravaju na ozbiljna pitanja privatnosti, razvoja identiteta i potencijalne zloupotrebe dece.

Šerenting je nov termin nastao spajanjem dve engleske reči – share (deliti) i parenting (roditeljstvo). Reč je o novom fenomenu roditeljskog zatrpavanja društvenih mreža fotografijama svoje dece.

Novi smerovi u srednjim školama u narednoj školskoj godini: Ministar naveo o kojim oblastima je reč

Ovo je najlošiji grad za život u Srbiji: Nekada industrijski centar, danas poslednji na listi

Gde je granica između roditeljstva, zarade i zaštite prava i privatnosti deteta, o tome smo u emisiji "Podne" na UNA televiziji razgovarali sa kliničkim psihologom i psihoterapeutom Danijelom Ostojić i advokaticom Anom Selak.

Ostojić na ovu temu kaže da eksponirajući decu na društvenim mrežama oduzimamo deci prava da imaju detinjstvo bez publike, jer dete u ranom detinjstvu nije svesno šta znači biti poznat i izložen javnosti.

„Šerenting, kontinuinirano i dosledno deljenje najintimnijih trenutaka svoje dece, termin je zaveden 2013. godine i uveden u oblasti razvojne i kliničke psihologije, kao i u oblast digitalne etike. Stručnjaci sve više upozoravaju, apeluju, donose istraživanja, ne sudimo, o ovom problemu. Roditelji uglavnom nesvesno počnu da šeruju fotografije svoje dece, ali sada je to otišlo daleko i struka se bavi psihološkim posledicama tih postupaka po mentalno zdravlje dece. Posledice su evidentne, frapantne i tu su. Važno je pričati o tome i uraditi zakon o ovom pitanju, da se reguliše ova oblast. Roditelji nisu svesni svega toga“, istakla je Ostojić za UNU i dodaje:

„Nemam ništa protiv influensera, samo imam protiv njihove neodgovornosti, nepriznavanja sopstvene odgovornosti kada izlažu svoje dete javno. Niti iko ima išta protiv njihove zarade, ja samo govorim stručno o posledicama izlaganja dece u kampanjama ili na otvorenim profilima gde šeruju svoju decu. Dete u najranijem detinjstvu formira svoj identitet i strukturu ličnosti, mišljenje o sebi i o drugima i teorija koju roditelji zauzimaju da je dete pristalo na snimanje i da nema ništa protiv toga, pada u vodu, jer dete nije svesno na šta je pristalo. Nema razvijene kognitivne sposobnosti da bude svesno, nema analitiku, sintetiku, koje se razvijaju sve do kraja 18. godine. Mi odrasli, nesvesno, izmanipulišemo decu za roditeljsku ljubav, puno je tu otvorenih pitanja“, kaže Ostojić i naglašava da je neophodno da se struka aktivira i odradi zakonski propis na ljudski i profesionalan način.

Advokatica Selak objašnjava da roditelji ne znaju koje su posledice za decu, kada ih izlažu javno na mrežama, ali i da ne postoje zakonske norme ove oblasti.

Seksting sve češći među tinejdžerima: UNA proverava kako igra može da postane trauma za ceo život

„Smeta mi svaka oblast koja nije zakonom uređena, jer su podložne manipulacijama i izvesno imaju posledice. Ne treba ulaziti u to da li neki roditelj ima neku lošu nameru kada stavlja dete na društvenu mrežu, to nije u prvom planu, ali jeste društvena oblast koja nije zakonom uređena. U 21. veku ne bismo smeli to da dozvolimo. Pitanje roditeljskog prava je veoma široko, moralo bi da obuhvati i ovaj aspekt. Dete niko ne pita da li želi na društvenu mrežu, niko ne zna kako će da razmišlja o tome sa 15 godina, gubi se pravo izbora deteta, pre 18 godine je bilo na mrežama, velika je verovatnoća da će i posle 18. godine biti“, objašnjava Selak i dodaje:

„Dete koje je izloženo javnosti će, kada odraste, smatrati da je normalno da ima publiku, ali će nekolicina njih i negodovati što su bila eksponirana. Roditeljski odnosi, kao i roditeljske odluke, umnogome utiču na decu, tema o eksponiranju dece nije uređena zakonom uopšte. Problem je što mi sve radimo posledično, jer tek kad nastane problem, mi menjamo neke stvari. Nema niko ko to gleda u napred, kako bi trebalo da bude. Zakoni se donose onda kada nekome odgovara, neke procedure stoje predugo, a društvene mreže su u naš pravni sistem ušle prihvaćene, stihijski, a tek smo ih regulisali nedavno“, zaključila je Selak.

Takođe, advokatica objašnjava da decu treba zakonski zaštititi pre svega u osnovnom obliku, a zatim urediti i oblast koja se odnosi na dečiji rad na društvenim mrežama, kao što je to slučaj sa decom glumcima.

„Vapimo za sistemom, nemamo ni osnovnu definiciju deteta u zakonima, svuda je različit uzrast, a kamoli da pričamo o radu dece. Stvari se menjaju kada se svako od nas izloži po malo i kaže svoje mišljenje, iako može doći do stigme. Neko će reći da mi zagovaramo da se deca ne objavljuju nikada na društvenim mrežama, a nije tako, treba biti odgovoran“.

Ostojić ističe da neke od posledica koje dete može da ima jesu moguć konflikt između roditelja i deteta, konflikt u dinamici porodice, nisko samopoštovanje, nisko samopouzdanje, kriza identiteta i da su te posledice jake i evidentne.

Sagovornice UNE saglasne su da je zakonom neophodno urediti prava i obaveze u ovoj oblasti, kako bi se umanjile posledice aktivnog plasiranja fotografija i snimaka sopstvene dece na društvenim mrežama i kreirale zdravije generacije mladih ljudi.

Objavljen kalendar male mature: Poznato kada osmaci polažu sve testove

Roditelji tuže gigante: Meta, TikTok i Jutjub optuženi za ugrožavanje mentalnog zdravlja mladih