Najmanja stopa nataliteta u Srbiji do sada: UNA pita - zašto sve više ljudi odlaže roditeljstvo ili odustaje od njega?
Ne čudi što je demografska politika prioritet broj jedan u planu razvoja Srbije do 2030. godine
Autor: Stefan Petrović
23.03.2026. 22:00
Podeli:
Što je standard viši, to je manje dece. Ovaj paradoks godinama beleže demografi širom sveta, pa i u našoj zemlji.
Otuda ne čudi što je demografska politika prioritet broj jedan u planu razvoja Srbije do 2030. godine. Da li i zašto sopstveno zadovoljstvo stavljamo ispred brige o potomstvu?
Zašto sve više ljudi odlaže roditeljstvo ili odustaje od njega i može li se višedecenijska negativna tendencija preokrenuti?
Među brojnim lošim vestima koje su obeležile prošlu godinu jedna je, kažu demografi, prilično zabrinjavajuća. U našoj zemlji je zabeležena najmanja stopanataliteta od kada postoji organizovana statistika.
Trend, kažu nije od juče. Ali, podvlače da nešto mora da se uradi. Radi boljeg sutra.
"Srbija je jedna od država u svetu sa najdužim kontinuitetom niskog rađanja. Kod nas je stopa fertiliteta od 2,1, što je potrebno za održavanje stanovništva, bila krajem pedesetih godina. Procesi niskog rađanja su manje-više i očekivani. Pad broja rođenih će se verovatno nastaviti, jer se smanjuje broj ljudi u reproduktivnom dobu u periodu od 14 do 49 godina“, ističe za UNU demograf Miodrag Pantović.
A šta je sa onima koji su u tom dobu? Kojim to kartama igraju svi oni koji ne žele veliki broj dece ili uopšte ne žele decu. Pitali smo i one koji su roditelji, i one koji to nisu i uglavnom je odgovor isti – finansije i godine diktiraju potomstvo. Pojavljuje se i argument sebičluka ljudi.
Taj, sebičluk, ne mora nužno da bude sebičluk. Psiholozi ga nazivaju promenom ciljeva u odnosu na ranije generacije, koja podrazumeva okrenutost sebi i kvalitetu života, umesto preživljavanju. Kada sve to ostvare, ipak, biloški sat otkucava.
A tu je i ne manje značajan faktor - visok perfekcionizam, kada roditelji previše očekuju od sebe.
"I da postave pred sebe prevelike zahteve i da onda misle da ne mogu da ih ostvare tako kvalitetno, kako bi inače mogli na primer da imaju jedno dete, jer smatraju za više dece da ne mogu sebe da daju u top meri. Psihološka i biološka zrelost nekada nisu na istom nivou. Biološki smo ostali kao i ranije, ali psihološki nismo", ističe za UNU psihološkinja Ljubica Bogetić.
Taj problem, kažu demografi, nije karakterističan samo za našu zemlju i region, već i za razvijenije zemlje. Ekonomska stabilnost, izgleda, ne ide pod ruku sa punim kolevakama. I to se vidi na primeru sela, onih koje maldi nisu napustili.
„Fertilitet jeste nešto viši u seoskim sredinama, ali u njima ima jako malo mladih, jer mi smo kao država takvi da poslednjih decenijama su velika raseljavanja ka velikim gradovima“, kaže Pantović.
Sa velikim planovima, u kojima, uglavnom, nema dece.
„Ne možemo da kažemo da je to samo briga o sebi. Briga o sebi podrazumeva da brinemno i o sebi i o drugima. Ne treba da potisnemo sebe, ali ne treba da samo brinemo o sebi i da ne brinemo o drugima“, smatra Bogetić.
Između te dve dileme, želja i realnosti, nalazi se odgovor na pitanje koje Srbija i svet traže decenijama. I možda baš u toj ravnoteži leži šansa da demografska slika u godinama koje dolaze bude – bar za nijansu svetlija.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
