Nova Uredba o kvalitetu vazduha: Više mernih mesta u Srbiji - da li će to zaustaviti "nevidljivog ubicu"?

Vlada Srbije nedavno je usvojila Uredbu o utvrđivanju programa kontrole kvaliteta vazduha u državnoj mreži. Ovaj dokument, prema zvaničnim najavama, predviđa povećanje broja mernih mesta, kao i proširenje liste zagađujućih čestica koje će se ubuduće pratiti.

Iako je unapređenje monitoringa korak u pravom smeru, stručnjaci upozoravaju da samo prikupljanje podataka nije dovoljno ukoliko oni ne služe kao osnova za procenu zdravstvenih rizika i konkretnu akciju.

Zakon se menja posle 20 godina: Najveći zagađivači u Srbiji i dalje nemaju integrisane dozvole

Zašto je zagađenost tokom zime povećana? Vazduh u Srbiji pun "nevidljivih ubica"

O dometima nove Uredbe i stanju na terenu govorila je dr Elizabet Paunović iz Nacionalne ekološke asocijacije, ističući da Srbija, zapravo, već ima solidnu infrastrukturu za merenje zagađenja, ali da sistem zataji u narednim koracima.

Dobra mreža, loša primena

Doktorka Paunović naglašava da je, zahvaljujući pomoći Evropske unije, tehnički aspekt monitoringa u Srbiji na zavidnom nivou, ali da problem nastaje u obradi i upotrebnoj vrednosti tih podataka.

"Poslednjih godina je zaista uspostavljena veoma kvalitetna mreža monitoringa kvaliteta vazduha. Evropska unija je i finansirala i stručno pomogla u uspostavljanju tog sistema, tako da mi već sada imamo dovoljno podataka na osnovu kojih treba preduzimati aktivnosti. Ti podaci su poslužili i za donošenje Republičkog programa, koji je metodološki veoma dobro urađen dokument. Međutim, problem je u tome što se izveštaji na republičkom nivou izdaju sa zakašnjenjem od godinu ili dve dana, a sa druge strane, podaci monitoringa kvaliteta vazduha ne koriste se za procenu zdravstvenog rizika", objašnjava Paunović.

Upravo je ta procena zdravstvenog rizika "karika koja nedostaje". Podaci o zagađenju moraju biti upareni sa zdravstvenom statistikom, što je posao instituta i zavoda za javno zdravlje. 

Alarm u Finskoj: U vazduhu detektovane male količine radioaktivnih supstanci

Tek kada se rizici procene i rangiraju, oni mogu služiti kao validna osnova za izradu lokalnih planova kvaliteta vazduha. Nažalost, praksa pokazuje da lokalne samouprave često kasne ili potpuno ignorišu ovu obavezu.

"Evo, Novi Pazar, svi svedočimo slušajući vesti da je tamo zagađen vazduh vrlo veliki problem. Baš sam jutros proverila podatke – već treći ili četvrti put se odlaže usvajanje tog plana. Znači, čak i kad je donet plan bez procene zdravstvenih rizika, a i kada je donet, ne primenjuje se tempom koji je neophodan. Tempo primene na nivou lokalnih samouprava kod zamene individualnih ložišta je takav da mi do 2050. godine ne bismo završili posao", upozorava sagovornica za Euronews Srbija.

Šta donosi nova Uredba?

Iako tekst same Uredbe još nije detaljno analiziran u javnosti, pretpostavlja se da se proširenje odnosi na specifične zagađujuće materije, s obzirom na to da su suspendovane čestice PM 2.5 i PM 10 već deo standardnog monitoringa.

Loše vesti na početku godine: Jedan odsto najbogatijih na svetu već iskoristio svoj udeo emisija ugljenika

"Ne znam tačno koje su dodate materije, ali svakako je dobro što se sistem unapređuje. Međutim, ponavljam, ključno je da ti podaci služe za procenu zdravstvenih rizika. Kada bi se tako gledalo, mogli bismo da dobijemo detaljnije podatke koji bi zaista služili za mnogo fokusiranije i ciljano planiranje aktivnosti na smanjenju zagađenja i određivanje prioriteta", ističe dr Paunović.

Kada merni uređaji pokažu „ljubičasto“, lokalne samouprave bi morale momentalno da reaguju – ne samo informisanjem građana, već i konkretnim merama poput promene režima saobraćaja, pojačanog pranja ulica ili uvođenja besplatnog javnog prevoza kako bi se smanjio broj automobila. Ipak, ove mere se u praksi retko sprovode dosledno.

Nevidljivi ubica: Od pluća do mozga

Uticaj aerozagađenja na zdravlje daleko je ozbiljniji nego što se u javnosti obično misli. Dok su respiratorne tegobe očekivane, podaci ukazuju na sistemsko razaranje organizma.

UNA istražuje: S jeseni zagađenost vazduha u Beogradu raste - šta je rešenje?

"Najugroženije grupe su deca, i to posebno deca do pet godina starosti, ali i školska deca, stariji od 65 godina i hronični pacijenti. Za te grupe se savetuje da ne izlaze napolje ako ne moraju. Čak i za mlađe grupe stanovništva se savetuje da ne džogiraju po ekstremno zagađenom vazduhu", kaže doktorka i dodaje da kućni prečišćivači vazduha imaju smisla, ali ne mogu biti zvaničan savet jer ih mnogi građani ne mogu priuštiti.

Najnovija naučna saznanja povezuju zagađenje vazduha sa neurodegenerativnim bolestima, ali i sa kardiovaskularnim problemima koji su često zanemareni.

"Ono što se malo zna, to su bolesti srca i krvnih sudova. O tome se manje govori u javnosti, a suština je da te najmanje čestice ulaze u organizam, talože se u krvnim sudovima, stižu do svih organa, pa i do mozga. Otud i povezanost sa moždanim udarom, Alchajmerom i demencijom", upozorava Paunović.

Zabrinjavajuća prognoza: Meteorolozi predviđaju da će 2026. biti među četiri najtoplije ikad

Posebno zabrinjavajući podatak odnosi se na najmlađe, čak i one nerođene. Prema rečima dr Paunović, u Srbiji se beleži 9 do 11 prevremenih smrti na 100.000 stanovnika koje se pripisuju zagađenju, ali struktura tih smrti je alarmantna.

"Prenatalne i neonatalne smrti su posebno zabrinjavajuće u Srbiji – to je nekih 14 odsto od svih prevremenih smrti izazvanih zagađenim vazduhom. To znači da plod u majčinoj utrobi trpi negativne uticaje zagađenog vazduha i dok nije rođen, jer postoje prozori osetljivosti kada su tkiva koja se razvijaju veoma osetljiva. To dovodi do neonatalne smrtnosti u prvih 30 dana života, ali i do usporenog kognitivnog razvoja dece", zaključuje dr Elizabet Paunović.

Klima menja Alpe zauvek: Evropskim glečerima preti nestanak u ovom veku

Tokom 2025. oboren rekord: Britanija doživela najtopliju i najsunčaniju godinu u istoriji