Reciklaža postaje isplativa: UNA istražuje kako sistem vraćanja ambalaža menja navike u Srbiji

U Srbiji se godišnje proizvede oko tri miliona tona komunalnog otpada. Resursi se ubrzano troše i neophodno je uspostaviti održiv način njihovog korišćenja. 

Prema globalnim istraživanjima organizacije Every Can Counts čak 86 odsto građana Srbije podržava uvođenje depozitnog sistema vraćanja ambalaže, koji podrazumeva i novčanu naknadu.

Nemačka vlada donela odluku: Uvodi se zabrana letova iznad skladišta radioaktivnog otpada

Svaki građanin EU godišnje proizvede 35 kilograma plastičnog otpada

Hiljade limenki, staklenih i plastičnih flašica bacaju se svakog dana, iako su to materijali koji mogu ponovo da se koriste. 

Umesto da bude recikliran, takav otpad završava ili na deponijama ili u prirodi, a stručnjaci smatraju da bi se taj problem rešio  uvođenjem kaucijskog sistema vraćanja ambalaže.

"Najjednostavnije rečeno, dakle vi onda kada pazarite proizvod koji je ambalažno upakovan plaćate nešto veću cifru i onda nakon što izvršite povrat te ambalaže, ne nužno u istoj trgovini, vi dobije tu razliku koju ste više platili pri samoj kupovini", navodi za UNU profesor Fakulteta političkih nauka Marko Vujić.

Iako je  najznačajniji aspekt uvođenja takve vrste sistema zaštita životne sredine, DRS sistem donosi i finansijske koristi, što prema mišljenju stručnjaka  predstavlja dovoljan podsticaj za potrošača da vrati ambalažu.

Za ekološku Srbiju: UNA je proverila gde se to od reciklažnog materijala prave lutke za decu

"Organizujete neku proslavu, dovoljno je da bude kućna ne veća, neka žurka, imaćete sigurno 40 50 komada nekakve vrste ambalaže od limenki preko flaša, flašica, za gledaoce je verovatno zanimljivo koliki će taj povrat biti. Pa ako konsultujemo zemlje u regionu, nekih dvadesetak tridesetak dinara po svakoj jedinici ambalaže. Nakon te žurke i proslave imaćete 40 50 takvih komada ambalaže sigurno da to nećete baciti bilo gde pa čak ni u kontenjer jer je to sigurno 1.000 dinara. Otići ćete do najbliže trgovine i izvršiti povrat tog novca", dodaje Vujić.

Stručnjaci ipak kažu da je jedan od glavnih problema za uvođenje kaucijskog sistema, tehničke priorode, jer mnoge prodavnice nemaju dovoljno prostora za prikupljanje vraćene ambalaže.

Porazno istraživanje: Veza ljudi sa prirodom opala za 60 odsto u poslednjih 200 godina

"Trgovci imaju veće troškove, moraju da imaju ta reciklažna, kako da kažem, ne baš ostrva, ali neke ostave gde će prikupljati te sirovine i onda je to dosta komplikovano i treba donetu novu zakonsku regulativu", naglašava za UNU ekolog Dejan Zagorac.

Program koji povezuje potrošače, industriju i državu u zajedničkom cilju, do sada je uspostavljen u 17 evropskih zemalja, a da bi ta ideja zaživela i kod nas, biće potrebno veće ulaganje, nova zakonska regulativa i veća svest o važnosti problema recikliranja otpada. 

UNA pita: Zašto je reciklaža zapostavljena u Srbiji i kako podstaći ljude da vode računa o životnoj sredini

Humanost kroz reciklažu: Kraljevo dobilo prvi aparat za hranjenje uličnih životinja