Serija urušavanja objekata u samo nekoliko dana: Stručnjaci otkrivaju šta su propusti

U Sportskom centru "Pinki" u Zemunu juče se obrušio deo plafona. Na gradilištu u Kragujevcu 28. decembra obrušio se deo potpornog zida i deo saobraćajnice kod Centra izvrsnosti. Dan ranije na Vračaru je došlo do urušavanja zgrade prilikom kopanja temelja. 

U navedenim incidentima niko nije povređen. Kako dolazi do ovakvih propusta, da li se pažnja više posvećuje kvalitetu, brzini ili kvantitetu radova, nalazi li se srpsko građevinarstvo u nekoj vrsti krize objasnili su građevinski inženjeri Zoran Đorđević i Marko Stojanović sa portala gradnja.rs.

Započeta hitna sanacija terena nakon urušavanja saobraćajnice u Kragujevcu

"Dvaput smo upozoravali inspekciju na to drugo gradilište": Oglasila se kompanija koja je gradila Centar izvrsnosti

Đorđević je na početku naveo da smatra da se plafon u "Pinkiju" obrušio zbog zanatskih radova napominjujući da nije pala konstrukcija. 

"Neko je na brzinu nešto odradio bez previše iskustva, pa vrlo često i bez previše razmišljanja šta će tu da se desi. Nekom je pao spušteni plafon jer nije dobro nešto pričvrstio. To je problem onoga ko kontroliše radove", kazao je.

Objasnio je da propust može da bude do nadzora, jer nije proverio radove ili do službe održavanja ukoliko je on urađen pre pet ili 15 godina.

"Češće su problemi službi za održavanje nego izvedeni radovi", naveo je.

Stojanović je govorio o kvalitetu novogradnje objašnjavajući da postoji razlika između državne i privatne investicije.

"Kada je reč o državnim objektima često izvođači gledaju da posao odrade što pre. Takođe, tamo gde treba da se stavi četiri šrafa, stave jedan. I u privatnom izvođenju su različiti kvaliteti gradnje. Brza se prilikom izvođenja radova jer se samo gleda da se uzme novac i da se zida dalje", rekao je Stojanović.

Metalna kontrukcija pala na radnika u Novom Sadu: Hitno prebačen na reanimaciju Urgentni centar

Pored navedenog problem je i nedostatak adekvatne radne snage. Tome doprinose i firme koje obavljaju poslove, a nemaju licence, dovoljno iskustva i potrebne kvalifikacije.

"Smatram da je najveći problem u pristupu kontroli kvaliteta i upravljanju. Posao se obavlja na brzinu a mnogi nisu svesni da to što je urađeno mora i da se prekontroliše", naveo je Đorđević.

Stojanović je istakao da su zakoni u našoj zemlji dobro napisani, ali da se ne sprovode kako treba. Naveo je i da u svetu objekti imaju rok trajanja od 20 do 50 godina.

"Nakon toga se ruši. Retko koji objekat se zaštiti zbog svojih arhitektonskih vrednosti, ali opet imaju potrebu da takve objekte na svakih 20 godina temeljno rekonstruišu. Jednostavno nije ista gradnja kao što je bilo krajem 19. i početkom 20. veka", kazao je.

Srušio se deo nedavno otvorenog mosta u Kini

Dodao je da tržni centri u svetu traju između pet do sedam godina.

"Kod nas tržni centri traju po 20 i više godina, neki čak postoje već 30, 40 godina, iako su još odavno odslužili svoje", istakao je Marko Stojanović.

Đorđević je napomenuo da je veoma važan koncept gradnje. 

"Kada gradite nešto što je samom vlasniku koji gradi u interesu da dugo traje, to će dugo trajati. Kada se nešto gradi po sistemu kupim, rasprodam, idem dalje, teško će dugo trajati, osim u specijalnim situacijama", rekao je za Euronews Srbija građevinski inženjer Zoran Đorđević.

Na Vračaru došlo do urušavanja objekta u izgradnji: Pukom srećom nema povređenih

Novi most za četiri meseca: Na mestu urušenog mosta u Adranima - devijacija