Stručnjaci za UNU o zagađenju vazduha u Srbiji: Koliko smo u riziku zbog udisanja loših čestica?

Kvalitet vazduha u poslednjih nekoliko dana u većim gradovima Srbije znatno se pogoršao. Merenja zagađenosti pokazuju da građani Srbije redovno udišu vazduh koji može da bude štetan po zdravlje, zbog čega je čak osam gradova svrstano u tzv. treću kategoriju. 

To je bila tema i naše emisije "Podne", a sagovornici Bojane Bojović bili su meteorolog Milenko Jovanović, pulmolog Aleksandra Vukov i načelnica sektora za monitoring i zaštitu životne sredine Milica Dragović. 

Naučnici otkrili šokantnu vezu između izvora koji svi koristimo i Alchajmerove bolesti

Nova Uredba o kvalitetu vazduha: Više mernih mesta u Srbiji - da li će to zaustaviti "nevidljivog ubicu"?

Zagađenje vazduha u Srbiji je ozbiljan javno-zdravstveni i ekološki problem, koji traje godinama, a najnovija istraživanja pokazuju i da osobe koje su tokom života izložene većim nivoima zagađenja vazduha imaju veći rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, pokazala je studija američkog univerziteta Emori. 

Prema merenjima od pre samo nekoliko dana u mnogim gradovima, uključujući i Beograd, Niš, Valjevo, Novi Pazar i Čačak, vrednosti finih PM2.5 čestica često znatno prelaze preporučene granice, što znači da stanovnici redovno udišu vazduh koji može biti štetan po zdravlje. Osam gradova svrstano je u treću kategoriju zbog ekstremno lošeg kvaliteta vazduha. 

Dugotrajna izloženost tim zagađivačima povezana je i sa povećanim rizikom od bolesti disajnih i kardiovaskularnih organa.

Zimski period, u kombinaciji sa položajem glavnog grada, klimom, i velikim brojem zagađivača odgovor je na pitanje, kažu u Sektoru za zaštitu životne sredine, zbog čega Beograd vrlo često zauzima veoma visoka mesta na listama zagađenosti vazduha.

"Na teritoriji Beograda postoji, prema nekim podacima, blizu 400.000 individualnih ložišta, koja u ovom zimskom periodu predstavljaju i najveći izvor zagađenja koje je nemoguće konotrolisati direktno. Mi imamo i velike zagađivače na teritoriji Beograda, kao što su TENT A i TENT B, na primer, ali mnogo ih je lakše kontrolisati. Filter se postavlja na jedan dimnjak i mnogo je lakše za kontrolu i lakše je sprečiti zagađenje", objašnjava za UNU načelnica Sektora za monitoring i zaštitu životne sredine Milica Dragović i dodaje: 

"Saobraćaj je takođe problem, prisutan je i tokom zime i tokom leta. Beograd jeste na dve reke, ali zimi dolazi do zadržavanja hladnog vazduha u donjim slojevima atmosfere i tu se zadrži svo to zagađenje. U Beogradu se zagađenje meri od 1958. godine, a u prethodnih 15 godina je vazduh u Beogradu bio gori nego što je sad, bilo je dosta olova u vazduhu, a sada je ispod nivoa detekcije. To je vidljivo bolje". 

A da se kojim slučajem ne nalazi u košavskom području, kvalitet vazduha u Beogradu bi, kaže meteorolog Milenko Jovanović, bio drastično gori. On smatra da neće biti boljeg vazduha dok se ne reši pitanje individualnih ložišta.

"Beograd nije u lošijem geografskom položaju od svih ostalih delova u Srbiji, ali da nije u košavskom području stanje bi bilo katastrofalno. Beograd ima izuzetno loš kvalitet vazduha, jer se ne rešava izvor zagađenja. Dokle god se ne bude rešilo, odnosno eliminisalo polovina individualnih ložišta, odnosno promenilo, što je obaveza državnih institucija, nikakvi filteri ne mogu rešiti uzrok, samo mogu posledicu. Tu su i industrija i saobraćaj, a to se ništa ne rešava", smatra Jovanović i dodaje: 

"Za rešavanje uzroka je potrebno ogromno vreme i politička volja, a mi rešavamo samo posledice. Softver za predikciju zagađenja vazduha koji koristimo je bajka i ne funkcioniše. Imamo i previše mernih stanica u Beogradu, treba staviti u nekim gradovima gde nema merenja, a ne da bude rasipanje u Beogradu. Ali ukupno gledano imamo dovoljno mernih stanica za Srbiju".

Takvo stanje, upozoravaju pulmolozi, može uzrokovati brojne zdravstvene probleme koji se, barem na individualnom nivou, mogu sprečiti korišćenjem prečišćivača vazduha.

"Naravno da pomaže, preporuka je i za koletice i za škole, koliko je to moguće, ali dobar prečiošćivač vazduha je nešto što treba u svakom slučaju da imamo. Kada te sitne čestice uđu u alveole i krvotok, one prave problem na svim organima - i na srcu, i na krvnim sudovima i na mozgu. Oni mogu da zaustave sve čestice i teške metale, alergene, štetni sastav vazduha. Deca uzrasta do 3 godine su najugroženija, njima se pluća tada najviše razvijaju", objašnjava pulmološkinja Aleksandra Vukov. 

"Zagađen vazduh ne utiče samo na pluća, stalna izloženost tim štetnim gasovima i česticama oštećuje i krvne sudove i krvnu moždanu barijeru". 

Zbog svega toga, zaključuju naši sagovornici, dosledna primena propisa i rešavanje problema najvećeg dela zagađivača, za šta su potrebni vreme, volja i resursi, mogu doprineti da vazduh bude boljeg kvaliteta i - manje vidljiv golim okom.

Biljka koja je dekorativna,veoma otporna i ima sposobnost prečišćavanja vazduha

Naučni odgovor na večito pitanje: Može li hladnoća da izazove prehladu?