Važnost porodice: UNA proverava - koji su najčešći razlozi za izdvajanje dece iz porodice i kako pomoći?

Zdravo porodično okruženje najbolje je za rast i razvoj svakog deteta i pojedinca, a Međunarodni dan porodice, koji se obeležava 15. maja, prilika je da se istakne ključna uloga koju porodica ima. To je i prilika da skrenemo pažnju na značaj podrške porodicama, naročito onima koje se suočavaju sa siromaštvom, bolešću, nasiljem i drugim kriznim situacijama. 

Zašto u Srbiji i dalje veliki broj dece biva izdvojen iz svojih porodica? Koji su najčešći razlozi za takve situacije i da li sistem pruža dovoljno podrške da bi se to sprečilo? O tome smo u emisiji "Podne" na UNA televiziji razgovarali sa Vesnom Mraković, nacionalnom direktorkom SOS Dečijih sela Srbije.

Nije bitna samo dobra volja: "U Srbiji poslednjih godina opada broj usvojene dece"

Srbiji nedostaje 500 hraniteljskih porodica: Pobedimo izazove, pomozimo onima kojima je najteže

Istraživanja dosledno pokazuju da su višestruki pozitivni odnosi vezanosti unutar porodice ključni za otpornost i dobrobit dece, naročito u teškim okolnostima. Nažalost, postoje situacije kada porodica, zbog različitih uzroka ne pruža osnovnu brigu i uslove, i kada je neophodno izdvojiti dete iz porodice. 

Mnoge studije pokazuju da izdvajanje dece iz porodice može imati dugogodišnje negativne efekte na dobrobit dece, čak i u odraslom dobu. Ove posledice uključuju povećan rizik od samoubistva, radne i seksualne eksploatacije, fizičke i mentalne zdravstvene probleme, ranu trudnoću i dr.

"To je izuzetno teška odluka i vrši se kada je dete životno ugroženo, retko je u pitanju jedan razlog, uglavnom su kombinovani. To su porodice koje su disfunkcionalne, na primer koje imaju problema sa bolestima zavisnosti, nasiljem, alkoholizmom. Često su te porodice i siromašne, žive ispod linije siromaštva, socijalno su izolovane, pritom siromaštvo nikada nije jedini i osnovni razlog za izdvajanje dece", ističe Mraković za UNU. 

Iako u javnosti postoje brojne predrasude, izdvajanje dece iz porodice i smeštaj u dom ili hraniteljstvo krajnja je mera koja se primenjuje u slučajevima kada je deci ugrožen život, zdravlje i bezbednost, ili kada roditelji više nisu u mogućnosti da se o njemu brinu.  Ova odluka se donosi kako bi se obezbedila sigurnost deteta i sprečilo dalje ugrožavanje i kršenje njegovih prava.

Ipak, u praksi je i dalje visok broj dece izdvojene iz svojih porodica, a podrška koju bi trebalo da imaju porodice u krizi nije dostupna svima. 

"Trenutno se u Srbiji nešto više od 6.000 dece nalazi u različitim oblicima brige, domski smeštaj ili hraniteljske porodice. Uglavnom se radi sa odraslima, jer oni treba da brinu o svojoj deci, a radi se i sa decom u zavisnosti od uzrasta. Deca su uvek vezana za roditelje i ne znaju da je njihov način života drugačiji od onoga što se naziva normalnim. Izdvajanje deteta iz porodice je izuzetno traumatično iskustvo i može da ostavi trajne posledice, koje traju do kraja života. Verujemo da svaka porodica, ma koliko bila disfunkcionalna, ima i neke zdrave snage, mogućnost i kapacitete kako da nauči da brine o deci, da nauči gde da traži pomoć", ističe Mraković. 

Ne postoje zvanični statistički podaci o broju porodica i dece u riziku od izdvajanja, a nezvanična procena je da je ovaj broj bar 10 puta veći od broja izdvojene dece, odnosno da bar 10% populacije, koja živi ispod ili na granici siromaštva, ima i probleme koji dovode do rizika od izdvajanja dece iz porodice. 

Kada porodica zapadne u krizu ili ima problema u funkcionisanju, od suštinske je važnosti da ona dobije adekvatnu pomoć i da ta pomoć dođe na vreme.  

Udruženi problemi dovode do krize u porodici 

Prema istraživanju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, biološke porodice kod kojih je prepoznat rizik od izdvajanja dece suočavaju se sa nizom teškoća i najčešće su kod njih prisutni udruženi problemi. 

Među porodicama iz kojih su izdvojena deca dominiraju jednoroditeljske porodice 63,4%, a 29,2% su porodica sa oba roditelja.  Najčešći razlog (53%) za izdvajanje dece iz porodice je zanemarivanje, koje uključuje zapostavljanje osnovnih fizičkih i psihičkih potreba deteta. Nasilje nad decom, koje glavni razlog u 15,3% slučajeva. 

SOS Dečija sela Srbija su jedna od retkih organizacija koja već 11 godina pruža podršku porodicama u krizi i prevenira izmeštanje dece u alternativnu brigu. Program „Jačanje porodice“ se sprovodi u devet opština u Srbiji, a do sada je pružio  podršku za 1.652 porodice sa 3.919 dece i mladih. Tokom 2024. godine, pružena je podrške za 509 porodica i 1.265 mališana. Najvažniji rezultat Programa “Jačanje porodice” je to što je 99,41% dece ostalo u svojim porodicama. Izmešteno je troje dece iz tri porodice, što pokazuje visoku efikasnost ovog programa. Čak 97% porodica (189 porodica od ukupno 195) je postiglo planirani napredak i izašlo je iz programa podrške jer su dostigle samoodrživost (mogu adekvatno i samostalno da se brinu o svojoj deci). Ovo je postignuto zahvaljujući dobro planiranoj i organizovanoj stručnoj podršci porodicama, kroz terenski rad  u njihovom domu, okruženju i u zajednici. 

Sam proces izdvajanja iz porodice može, i veoma često, na decu ostaviti brojne posledice i traume. Globalna istraživanja pokazuju da je preventivni rad i blagovremena podrška porodici 20 puta jeftinija od troškova alternativne brige i drugih usluga i troškova za saniranje različitih i dugoročnih posledica izdvajanja deteta iz svoje porodice.

Sve ovo ukazuje na neophodnost preventivnih programa koji će pružiti podršku porodicama u krizi i sprečiti izdvajanje dece u alternativnu brigu. Važno je da ovaj vid podrške bude dostupan svoj deci i porodicama i u svim sredina. Neophodno je unaprediti normativni okvir, kojim bi se predvideli standardi za pružanje ove usluge, i osiguralo stabilno finansiranje usluga koje odgovaraju na potrebe građana.  

Novi slučaj zlostavljanja deteta potresao Srbiju - UNA pita: Kako stati na kraj porodičnom nasilju?

Ponovo progovorila: Devojčica (7) koju su zlostavljali majka i očuh na Paliluli počela da napreduje