Zemljotresi u Srbiji i regionu: Afrika juri ka nama, profesor otkriva gde su najopasnije zone

Dva zemljotresa koja su u protekloj nedelji registrovana u Srbiji i regionu, u Bačkoj i kod Nikšića, ponovo su otvorila pitanje seizmičke aktivnosti na Balkanu i mogućih jačih potresa u budućnosti.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dragan Milovanović ocenio je da je reč o očekivanim pojavama u seizmički aktivnom području, ali da razloga za paniku nema, uz naglasak da je neophodna stalna opreznost i edukacija građana o ponašanju u slučaju zemljotresa. 

Novo podrhtavanje tla u Srbiji: Potres zabeležen kod Novog Sada

Pojavio se snimak zemljotresa kod Sombora: Pucali zidovi, padale slike sa polica, kamera zabeležila trenutak udara

On je istakao i da savremeni sistemi gradnje i poštovanje propisa u velikoj meri smanjuju rizike, iako prirodu nije moguće precizno predvideti niti kontrolisati. Govoreći o uzrocima zemljotresa u regionu, Milovanović je istakao da je Balkan deo šire seizmički aktivne zone u kojoj se sudaraju velike tektonske ploče.

"Ovo je prostor na kome se očekuju zemljotresi, ali mi smo u drugoj zoni. Afrika juri ka nama ne pitajući nas, zatvara Sredozemno more, ide pod Evropu. To je jedan ogroman energetski sistem i on već milionima godina to radi“, rekao je profesor Milovanović za Euronews.

On je dodao da je upravo ta geološka dinamika razlog zbog kojeg su potresi u regionu stalna pojava, ali i neizbežan deo prirodnih procesa na planeti.

"Da nema tih zemljotresa i vulkana, ne bi bilo ni života na planeti kakvu poznajemo. Drugim rečima, ovde se to očekuje”, naveo je on.

Srbija zatrpana otpadom, a reciklaže skoro pa i nema: UNA analizira - gde nestaju vredne sirovine iz smeća i šta je rešenje?

"Ne treba strah, već oprez"

Milovanović je naglasio da građani ne treba da budu u strahu, već da razvijaju svest o stalnoj mogućnosti zemljotresa.

"Ne treba biti zabrinut, već treba biti oprezan, jer to i očekujemo, to je i bilo", rekao je on, dodajući da se jačina nedavnih potresa uklapa u uobičajene seizmičke obrasce regiona. 

Govoreći o konkretnom potresu u Bačkoj, koji je prema dostupnim podacima bio jačine oko 4,1 stepen po Rihteru, profesor je ocenio da je reč o umerenijem zemljotresu, uz napomenu da je lokalna geološka struktura verovatno ublažila njegove efekte.

"Velika je sreća da je u tom području ispod dosta tih mekanih poroznih stena, čuveno Panonsko more, veruje se da je to amortizovalo zemljotres, jer bi u drugim situacijama intenzitet bio jači", objasnio je Milovanović.

Agencija za bezbednost saobraćaja upozorava: Svaka četvrta žrtva u saobraćaju mlada osoba - nula promila jedini izbor

Trend polovne garderobe jača i u Srbiji: UNA istražuje da li je sekondhend moda budućnosti

Objašnjavajući širi geološki kontekst, Milovanović je naveo da se Balkan nalazi u zoni gde se više seizmičkih pravaca ukršta, što ga čini osetljivim na potrese različitog intenziteta. 

"Ceo Balkan ulazi u Evropu kao potencijalni prostor gde se javljaju zemljotresi. Jedan pravac ide ka Rumuniji, drugi ka Bosni i Hrvatskoj, a na jugu se spajaju zone koje idu ka Grčkoj, Turskoj i Iran", rekao je on.

Prema njegovim rečima, iako se region nalazi u seizmički aktivnoj zoni, većina potresa je umerenog intenziteta, dok su razorni zemljotresi ređi, ali ne i nemogući.

"Mi smo ovde malo u senci događaja, ali se oni tu očekuju, sa manjim do srednjim intenzitetom“, istakao je Milovanović.

Kako se ponašati tokom zemljotresa? 

On je posebno ukazao na važnost pripremljenosti građana i edukacije o ponašanju tokom zemljotresa, naglašavajući da je preventiva ključna. 

"Indikator je opreznost, je majka mudrosti. Drugim rečima, svakog trenutka trebamo biti spremni“, rekao je on.

Ujedinjeni u humanosti: UNA na obeležavanju Svetskog dana Crvenog krsta - 150 godina solidarnosti u Srbiji

Milovanović je dodao da bi redovne vežbe i edukacija mogle značajno da doprinesu bezbednosti građana.

"Možda bi trebalo jednom, dvaput godišnje ipak malo provežbavati kako se ponašati kada se zemljotres dogodi“, naveo je on. 

Govoreći o konkretnim savetima, profesor je istakao nekoliko osnovnih pravila ponašanja tokom potresa.

"Ne vrištimo, ne trčimo, tražimo prostor gde su vrata, ne juriti gde može nešto da padne odozgo, ne pipati struju i pratiti situaciju“, rekao je Milovanović.

On je uporedio pristup u Srbiji sa praksom u zemljama koje su izložene čestim zemljotresima, poput Japana.

"U Japanu imate u svakoj zgradi informaciju kako se ponašati, tamo i deca uče kako da se zaštite“, naveo je on.

Stigle prve domaće trešnje, cena već šokira: Evo koliko košta kilogram na beogradskim pijacama

Milovanović je ocenio i da su postojeći građevinski standardi u Srbiji u velikoj meri usklađeni sa seizmičkim rizicima, ali da uvek ima prostora za unapređenje.

"Duboko verujem da sve naše kompanije rade po zakonskoj regulativi i smatram da su objekti dovoljno sigurni“, rekao je on.

Ipak, upozorio je da priroda ostaje nepredvidiva i da apsolutna sigurnost ne postoji. Govoreći o mogućem uticaju čoveka i klimatskih promena na seizmičku aktivnost, profesor je istakao da je direktan uticaj ograničen.

"Čovek ne utiče direktno na zemljotrese, to je ogromna energija za koju mi nemamo mogućnost da je merimo niti kontrolišemo", rekao je on. 

Novi talas poskupljenja: Hrana u svetu ne staje sa rastom cena - ulja i meso prednjače

Kasetno bombardovanje Niša - 27 godina kasnije: Miloje Ilić za UNU o danu kada je izgubio trudnu ćerku Ljiljanu