Članstvo, ali uz ograničenja: Crna Gora ulazi u EU bez prava glasa u prelaznom periodu?

Izvesno je da će Crna Gora biti sledeća nova članica EU, a ako na leto na referendumu Island odluči da ponovo zatraži članstvo i ta država može brzo ući u EU. Eventualno zajedno sa Crnom Gorom.

Predlog o osnivanju radne grupe za izradu nacrta pristupnog ugovora EU sa Crnom Gorom bio je na stolu država članica dugo, ali je bilo otpora, ne toliko zbog Crne Gore, već zbog rasprave o unutrašnjim reformama u EU, piše "Jutarnji list".

Ukoliko Rusija ne želi, Crna Gora neće ući u EU? Spajić otkrio sadržaj sporazuma DPS-a iz 2011. godine

Stiže novac iz Brisela: Marta Kos u Crnoj Gori o Planu rasta i uslovima za dobijanje 383 miliona evra

Najskeptičnije povodom ove odluke o osnivanju radne grupe bile su Francuska, Nemačka i Holandija, ali sada su na to pristale sve zemlje članice.

Ograničeno pravo glasa za Crnu Goru u EU u nekom prelaznom periodu?

Jutarnji list tvrdi je iz diplomatskih izvora EU saznao da su neke zemlje podržale ovu odluku uz razumevanje da će EU, paralelno sa izradom nacrta ugovora o članstvu Crne Gore, voditi raspravu o svim elementima budućeg proširenja i da će i u ovaj ugovor uvesti takozvane "osigurače", kojima bi nova članica mogla da bude sankcionisana ako bude nazadovala u poštovanju temeljnih vrednosti EU.

Isto tako, neke zemlje su podržale i ideju da se Crnoj Gori, kao prvoj koja bi imala takozvani pristupni ugovor nove generacije, postave određena ograničenja vezana za pravo glasa u EU u nekom prelaznom periodu.

Ukrajina pred vratima EU? Zelenski najavio otvaranje klastera i zahvalio Evropi na podršci u ratu

Članstvo Crne Gore u EU, sa tek nešto više od 600 hiljada stanovnika, nije nikakav izazov, ni finansijski ni institucionalni. Zapravo, ulazak Crne Gore može poslužiti kao dokaz da je proširenje moguće i realno.

Crna Gora kao presedan

Ali diplomate upozoravaju da se korišćenje činjenice da je Crna Gora mala, pa se lako može "apsorbovati" u EU, kao argument kasnije može koristiti protiv Ukrajine, jer je ona gotovo 100 puta veća. Ipak, nema sumnje da se veličina zemlje kandidata ionako već uzima u obzir prilikom izrade procena uticaja proširenja na sadašnje članice.

U međuvremenu se pojavila ideja o "obrnutom procesu proširenja", što znači da bi zemlja bila primljena u EU sa brojnim ograničenjima, a uslove bi nastavila da ispunjava nakon prijema u članstvo. To je obrnuto od sadašnjeg procesa u kojem se vrednuje ispunjavanje uslova i, kada se utvrdi da su ispunjeni, kandidat biva primljen. Ova ideja se pojavila zbog Ukrajine u slučaju mirovnog sporazuma sa Rusijom.

Zelenski razgovarao sa Ficom: "Važno je da Slovačka podržava pristupanje Ukrajine EU"

Međutim, ona nije dobila podršku među zemljama članicama. Neke insistiraju na nastavku sadašnjeg modaliteta, a druge traže da isti kriterijumi važe za sve kandidate, pa da se u slučaju brzog prijema Ukrajine prime i sve druge zemlje.

Ideja o "postepenoj integraciji"

Nešto ozbiljnija je ideja o "postepenoj integraciji", koja se delimično i ostvaruje. To je uključivanje država kandidata u što više oblasti u EU i pre članstva. Primeri su učešće u programima EU, sastanci i konsultacije EU sa kandidatima na nivou ministara, šefova država ili vlada, uključivanje u zajedničke nabavke, u projekte u energetskom sektoru, transportu itd. Ipak, uz sve ideje, proces se nastavlja prema postojećim pravilima dok se ona dogovorom ne promene.

Bez obzira na sve izazove, većina u EU smatra da ona mora uskoro da se proširi, za dve, tri ili četiri godine, barem nekim zemljama kandidatima. Jer ako se to ne dogodi, onda će se izgubiti poverenje u proces proširenja, i sve lepe reči o tome da je to strateški interes, da se time jačaju evropska bezbednost i prosperitet, više neće imati smisla.

Berlin odbacio Putinov predlog: Šreder ne može da posreduje u pregovorima o Ukrajini

Evropska Unija poslala jasnu poruku Srbiji: "Nadamo se da ćete se uskoro pridružiti EU"