Evropa u strahu od rata? Dve trećine građana EU veruje da su im države ugrožene, mladi se uzdaju u Brisel

Sve češće se u javnosti i političkim krugovima govori o potrebi da Evropa preuzme veću odgovornost za sopstvenu odbranu. 

U svetlu aktuelnih geopolitičkih previranja, postavlja se ključno pitanje: koliko se građani Evropske unije zaista osećaju sigurno? 

Rat naftovodima: Blokada Družbe uskraćuje Kijevu milione, preti potpuna obustava proizvodnje nafte

Preokret u Briselu: Evropska komisija uz Orbana oko naftovoda Družba, čeka se pristanak Ukrajine za inspekciju

Najnovije istraživanje Eurobarometra donosi interesantne, pa čak i paradoksalne rezultate – dok većina strahuje za bezbednost svoje zemlje, na ličnom nivou se ne osećaju ugroženo.

Prema rezultatima ovog istraživanja, više od dve trećine Evropljana smatra da je njihova zemlja izložena bezbednosnim pretnjama. Nivo zabrinutosti, međutim, značajno varira od države do države. 

Strah za nacionalnu bezbednost najizraženiji je u Francuskoj, Holandiji i Danskoj, koje beleže najviše nivoe zabrinutosti. Sa druge strane, najspokojniji su građani Slovenije, Hrvatske i Češke, gde su zabeleženi najniži procenti straha od spoljnih pretnji.

Rekordna suma za Kijev: Evropa šalje 90 milijardi evra pomoći, Mecola potpisla istorijski zajam

Ono što posebno privlači pažnju jeste jasna razlika koju građani EU prave između nacionalne i lične bezbednosti. Iako veruju da su im države ugrožene, većina ispitanika ističe da ne oseća pretnju po sopstvenu, ličnu sigurnost u svakodnevnom životu.

Mladi najviše veruju Evropskoj uniji

Kada je reč o rešavanju bezbednosnih izazova, većina Evropljana ima poverenje u institucije EU i njihovu sposobnost da ojačaju odbranu bloka. Najviši nivo poverenja u Brisel po ovom pitanju beleži se u Luksemburgu, Portugalu, na Kipru i u Litvaniji.

Zanimljivi su i demografski podaci koji pokazuju generacijski jaz u percepciji evropskih institucija. 

Da li je Tramp sposoban za rad? Većina Amerikanaca smatra da predsednik postaje sve nestabilniji s godinama

Mladi Evropljani, uzrasta od 15 do 24 godine, pokazuju znatno veće poverenje u Evropsku uniju kada je reč o bezbednosti i odbrani, u poređenju sa starijim starosnim grupama, a posebno u odnosu na građane starije od 55 godina.

Zahtevi za većim ulaganjima rastu sa godinama

Istraživanje se dotaklo i finansijskog aspekta evropske odbrane. Skoro trećina građana smatra da Evropska unija trenutno ne ulaže dovoljno sredstava u sektor odbrane i bezbednosti, dok svega 14 odsto ispitanika veruje da se u te svrhe troši i previše novca.

Zanimljivo je da zahtev za povećanjem vojnih i bezbednosnih budžeta raste proporcionalno sa godinama ispitanika. 

Četiri godine rata, mir ni na vidiku: Analitičari za UNU o rešavanju sukoba Ukrajine i Rusije

Dok 27 odsto mladih (15-24 godine) podržava veća izdvajanja, taj procenat raste na 35 odsto među građanima starijim od 55 godina.

Pored tradicionalnih vojnih pitanja, istraživanje je pokazalo i sve veću svest o novim bezbednosnim domenima. Tako se svemirska politika EU sve više percipira kao vitalni deo ukupne bezbednosti i odbrane, a čak 34 odsto ispitanika je navodi kao apsolutni prioritet u koji bi Unija trebalo da ulaže.

Četiri scenarija za napad na Iran: Tramp pred najtežom odlukom, sat otkucava do vojnog udara

Novi plan za slamanje Rusije: Fon der Lajen najavila udar na ratnu mašineriju i hitnu obnovu Družbe