Gde se nalazi Srbija na putu ka Evropskoj uniji? Kriza značajno uticala na politiku proširenja

Kriza u Evropskoj uniji je značajno uticala na politiku proširenja i ne postoji brža procedura za učlanjenje Srbije i Albanije u evropsku zajednicu, rečeno je danas tokom panel diskusije "Brzi kolosek za EU?" koja je održana u okviru konferencije "Srbija i Albanija: Na putu ka Evropskoj uniji". 

Stalni član Instituta za humanističke nauke u Beču Ivan Vejvoda ocenio je da su odnosi između Srbije i Albanije dugovečni i podsetio na činjenicu da je Albanija između šezdesetih i osamdesetih godina 20. veka smatrana jednom od najizolovanijih zemalja, dok je Jugoslavija bila viđena kao prva zemlja koja će se pridružiti evropskoj zajednici.

Bekerat: EU žali zbog broja prijavljenih nepravilnosti i incidenata tokom izbora

Kalas upozorava: Ruska pretnja neće nestati ni nakon rata, Evropa mora da se sprema na duge staze

"Kolo sreće istorijsko se tako okrenulo da je sada Albanija ispred Srbije u tom procesu. To govori o tome da sudbinu sami krojimo i da možemo sami da idemo protiv 'vetrova sudbine' ako imamo tu sposobnost da kormilarimo tom sudbinom", objasnio je Vejvoda.

Direktor istraživanja Instituta za saradnju i razvoj u Tirani Ardijan Hačkaj naglasio je da smatra da brzi kolosek za članstvo u EU ne postoji, ali da je važno razgovarati o tome zašto ne postoji napredak u redovnom procesu.

Govoreći o zajedničkoj ideji predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame o ograničenom članstvu dve zemlje u EU, Hačkaj je rekao da je cilj tog pisma bio pokušaj da se podigne svest javnosti o tome da treba da se ide brže i drugačije na putu ka EU, a ne da se pokrene nova procedura za članstvo.

Zaharova: KiM je neodvojivi deo Srbije, Brisel godinama ucenjuje Srbe i igra se "šibicarenja"

"Ne postoji pravna mogućnost za novu proceduru. Mislim, jasno je protumačeno i već je rečeno da ne može biti pristupa jedinstvenom tržištu bez vladavine prava. To je potpuno jasno", rekao je Hačkaj.

Diplomata Duško Lopandić rekao je da je pitanje proširenja test za EU, kao i da se pokazalo da je kriza u EU značajno uticala na proces proširenja.

"Naravno, Ukrajina je promenila taj odnos, ali priča o brzom procesu ulaska se nekako usporila. Opet imamo reakcije gore - dole unutar EU. Kad pogledamo šta se uradilo na pitanju reformi unutar EU, da li su primljene nove članice u poslednje četiri godine, rekao bih ništa", rekao je Lopandić.

Dodao je da se odnos prema Ukrajini kao potencijalnoj članici EU promenio od trenutka kada je otpočeo rat na njenoj teritoriji jer se pre rata nije razmišljalo o tome da ta država postane članica EU, dok su nakon njegovog početka stigle poruke da bi Ukrajina jako brzo mogla da postane članica zajednice.

Novi paket mera iz Brisela: EU produžila sankcije Iranu do 2027. godine

Profesorka na Katedri za evropske transformacije i integracije Koledža Evrope Odeta Barbuluši naglasila je da su države regiona Zapadnog Balkana proteklih godina bile fokusirane na stvaranje regionalne saradnje zato što nisu postojali izgledi za članstvo u EU.

"To se promenilo u 2022. i jedna tema na koju moramo da se fokusiramo jeste kako da izgradimo dalje stvari na osnovu onoga što smo izgradili u bilateralnoj saradnji u protekloj deceniji, i na koji način da to kapitalizujemo, da bismo se pripremili za ulazak u EU", rekla je Barbuluši.

Dodala je da je neophodno pronaći način da se kapitalizuje saradnja između ekspertske zajednice i da to nije moguće zanemariti zbog fokusa koji je trenutno na proširenju EU.

Prethodno su svoja izlaganja na konferenciji "Srbija i Albanija: Na putu ka Evropskoj uniji" svoja izlaganja imali predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović, regionalni direktor "Hans Zajdl fondacije" za Jugoistočnu Evropu Klaus Flezinger, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva i stalni zamenik ambasadorke Nemačke u Srbiji Karsten Mejer-Vajfahuzen, dok je u nastavku konferencije održana i panel diskusija Bilateralni odnosi Srbije i Albanije ili kako uspešno zaobići "slona u sobi?".

Evropa u strahu od dugoročnih energetskih poremećaja: Zakazan hitan sastanak ministara

Zelenski upozorava: Zima u Ukrajini pod znakom pitanja zbog blokade 90 milijardi evra iz EU