Palalić: Papa Franja je želeo da sasluša šta Srbi imaju da kažu

Predsednik poslaničke Grupe prijateljstva Srbija-Italija i Sveta Stolica u Skupštini Srbije Jovan Palalić ocenio je danas da je papa Franja ostavio trajan trag u istoriji katoličke crkve i dodao da je bio jedan od papa koji je želeo da sasluša šta Srbi imaju da kažu.

"Ovo je tužan dan za sve katolike, ali mislim da i mi Srbi zaista imamo razlog da tugujemo, jer je to jedan od papa koji je u svakom trenutku želeo da sasluša, da čuje šta Srbi imaju da kažu, da pokuša da nas razume i da vodi dijalog koji bi bio zaista otvoren, iskren i bratski", rekao je Palalić za Tanjug na trgu ispred Bazilike Svete Marije Velike gde će biti položeni posmrtni ostaci pape Franje. 

Otkriveno gde je i kako umro papa Franja: "Živeo je skromno"

Nemet: Sveti Otac Franja ostavio trajan i vidljiv pečat na život naroda celoga sveta

Palalić je naveo da postoji mnogo podataka koji ukazuju na njegovu posebnost tokom pontifikata od 12 godina.

"Prvi je papa koji je došao iz Južne Amerike. Prvi je papa koji je bio jezuita. I prvi je papa koji je nosio ime Franja po Franji Asiškom i time je već nagovestio svoju misiju tokom svog pontifikata, a to je briga o siromašnima, o marginalizovanima, o prognanima, o svima onima koji pate u životu", izjavio je Palalić.

Kako dalje navodi, u tom smislu njegova posvećenost da se bori za mir upravo govori o njegovoj dubokoj veri koju je izrazio kroz svoju čuvenu encikliku - Svi smo braća, fratelli tutti, da bez obzira na boju kože, na rasu, na veru, svi smo mi rođeni po slici i obličju Božijem i svi smo mi braća.

Vučić: Smrću pape Franje svet je izgubio duhovnog vođu koji je širio ljubav i mir

"Pozivao je pre svega na mir, na mir u Ukrajini, na mir u Gazi i vodio je aktivan dijalog, saradnju sa svim drugim religijama. I sa pravoslavnom. Sreo se sa patrijarhom moskovskim Kirilom. Vodio je dijalog sa islamskim svetom, voleo je dijalog sa svima koji su bili dobre volje. papa Franja je bio čovek iz naroda”, rekao je Palalić.

Palalić je podsetio i da papa Franja nije gledao ni na kakve razlike i da je u tom smislu, može se reći, modifikovao određene stavove ili interpretacije katoličkih učenja koji su izazivali različite kontroverze. 

"Iako nije suštinski odstupio, on je pokazivao razumevanje za različite grupe koje su se smatrale diskriminisanim. I to govori o njegovom dubokom verovanju u čoveka i pre svega u ljubav", rekao je Palalić.

Američki predsednik doneo konačnu odluku: Sa Melanijom ide na sahranu pape Franje

Papa Franja je, kako je dodao na sve načine želeo da obuhvati ovu stvarnost koju mi danas živimo i da crkva i hrišćanstvo kroz pristup toj stvarnosti imaju svoju budućnost. 

"To sigurno potiče od njegovog jezuitskog nasleđa, jer potiče iz jednog reda koji je tražio načine kako da se crkva prilagođava svetu da bi u njemu nastavila da egzistira, da privlači vernike. I u tom smislu nasleđe pape Franji jeste, po mom dubokom mišljenju, da je ostavio jednu narodnu crkvu, crkvu blisku običnom čoveku", rekao je Palalić.

Na pitanje šta govori o odnosima Srbije i Svete Stolice to što Vatikan nije priznao nezavisnost tzv. Kosova i što je pauzirao kanonizaciju Alojzija Stepinca, Palalić odgovara kroz rečenicu koju mu je preneo prijatelj, da Srbi treba da iskoriste vreme papa Franje jer je pokazao želju da razume i čuje Srbe.

Srpski istraživač pronašao dokaz u Vatikanu: Sveta stolica znala za zločine NDH nad Srbima i ustaške logore

"I to je pokazao, pre svega, odnosom prema pitanju kanonizacije Alojzija Stepinca. Kao što znate, papa Franja je formirao jednu mešovitu komisiju u kojoj su bili predstavnici naše Srpske pravoslavne crkve, sa jasnim stavom koji je izdao. Ja želim da čujem istinu", naveo je Palalić.

Navodeći da Srbi znaju istinu da je Stepinac učestvovao u zlodelima ili podržavao ono što se dešavalo u NDH, papa Franja je, kako je rekao Palalić, poručio da želi da zna istinu na osnovu činjenica i time je uvažio i srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu.

"I ta komisija je završila svoj rad bez rezultata, ali ono što sam ja dobio kao informaciju na jednom susretu sa najvišim predstavnicima Svete Stolice, rečeno mi je da je papa Franja lično rekao da se ta stvar zaustavi, on ne želi nove konflikte na Balkanu”, rekao je Palalić.

Protestna pisma zbog konferencije o Stepincu u EP stižu sa raznih strana sveta

Na pitanje da li će kanonizacija Alojzija Stepinca biti najveći izazov u odnosima između Srbije i Svete Stolice dolaskom nekog novog poglavara, Palalić kaže:

"Pa mislim da ste to dobro primetili. U odnosu na pitanje Kosova, gde takođe postoji ogroman pritisak pre svega od strane Albanaca, koji su imali mnogo poseta u Vatikanu i vršili pritisak, čak su uspeli u jednom delu da dobiju tzv. kancelariju za vezu, mislim da Sveta Stolica, bar po mojim informacijama, neće pristupiti priznanju nezavisnosti Kosova jer je njihov stav da priznaju ono što se dogovore Beograd i Priština. Što se tiče kanonizacije Alojzija Stepinca, mislim da će to biti izazov za Srbiju", rekao je Palalić.

Kako kaže, odnos prema kanonizaciji Stepinca zavisiće ko će biti novi papa koji će biti izabran, odnosno da li će pripadati liberalnim ili konzervativnim strujama.

Ovako je izgledao poslednji dan pape Franje: Sastao se sa gostom iz Amerike i političarem sa Balkana

"Verujem da će predsednik države Aleksandar Vučić koji je upoznat sa situacijom u Vatikanu imati imati jasan stav u smislu definisanja politike, ali svi drugi državni organi moraju mnogo da rade. Čini mi se da će biti mnogo izazova", ocenio je Palalić.

Vatikan je juče saopštio da je papa Franja preminuo u 88. godini života.

Sahrana papa Franje biće održana u subotu, 26. aprila u 10 sati na trgu ispred Bazilike Svetog Petra, prenela je Ansa pozivajući se na saopštenje vatikanske Kancelarije za liturgijske događaje.

Objavljen testament pape Franje: Otkrivena njegova poslednja želja

Ranije danas saopšteno je da će telo preminulog pape biti odneto u sredu u devet časova ujutru u Baziliku svetog Petra.

Telo pape Franje trenutno je izloženo u kapeli rezidencije Santa Marta gde je živeo tokom 12 godina koliko je bio na čelu Rimokatoličke crkve, preneo je Rojters.

Franja će, takođe, biti prvi papa posle više od jednog veka koji će biti sahranjen izvan Vatikana - njegovi posmrtni ostaci biće položeni u bazilici Svete Marije Velike, jednoj od četiri glavne papske bazilike u Rimu.

Poznat datum sahrane pape Franje

Infantino: "Za papu Franju fudbal je bio najlepši sport na svetu"