Bojkot bio nedelotvoran: Šta donosi učešće Srpske liste na izborima na KiM?

Srpska lista odluku da izađe na parlamentarne izbore na Kosovu i Metohiji, raspisane za 9. februar, obrazlaže time da ne želi da ćuti na teror koji Kurti sprovodi nad srpskim narodom. 

Negoduju što se međunarodna zajednica i dalje ne oglašava zbog kršenja prava srpskih poslanika, kojima nije dozvoljeno da učestvuju na sednici parlamenta. 

Učešće na izborima, analitičari vide kao pozitivan korak, koji će omogućiti borbu za bolji položaj Srba kroz institucije.

Sedam dana od eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac: Nema dokaza ko je odgovoran

Elek: Srpska lista izlazi na izbore jer neće da ćuti na teror Kurtijevog režima

Sprečavanje poslanika Srpske liste da u četvrtak prisustvuju sednici skupštine u Prištini, funkcioneri te stranke vide kao deo kampanje Kurtijevog Samoopredeljenja za predstojeće izbore. Incident u parlamentu, kažu, dodatni je motiv da izađu pred birače 9. februara.

"Još jedan razlog više da Srpska lista učestvuje na ovim izborima, da budemo i dalje trn u oku Aljbinu Kurtiju, ali i onim međunarodnim predstavnicima koji bi u tom parlamentu voleli da vide neke druge, koji bi na sednice dolazili kada ih Kurti pozove, da klimaju glavom na sve njegove predloge zakona i da slepo slušaju ono što međunarodni predstavnici govore. Zato će Srpska lista na izbore 9. februara izaći nikad jača", poručio je član Predsedništva Srpske liste Igor Simić.

Najava je ujedno i poziv Srbima da na izborima glasaju, ocenjuju poznavaoci prilika. Učešće na izborima, istovremeno, vide i kao postepeni povratak u institucije.

Politikolog Ognjen Gogić kaže da se politika bojkota, koja je do sada primenjivana, nije pokazala kao delotvorna.

"Ona nije skrenula pažnju na položaj Srba na pravi način, zato što je Priština popunjavala taj vakuum u institucijama uopšte se ne obazirući na zagarantovana prava Srba, dok međunarodna zajednica na to nije reagovala. Tako da je za Srbe možda manje loše rešenje da se za svoja prava i položaj bore kroz institucije i procese na Kosovu, ma koliko bili nefer i diskriminatorni u nekim aspektima, nego putem bojkota, jer ta politika do sada nije dala rezultate", ističe Gogić za RTS.

Parlament u Prištini ima 120 poslanika, od čega je 10 mandata rezervisano za srpsku zajednicu, 10 za druge manjine.

Od istupanja Srba iz institucija na severu pre dve godine poslanici Srpske liste bojkotuju i rad skupštine. Na svakih šest meseci dolaze na sednice kako im mandati ne bi bili oduzeti zbog neučestvovanja.

Incident na poslednjoj sednici prošao je bez očekivane reakcije međunarodne zajednice, što je, prema oceni istoričara Vukana Markovića, u ovom slučaju manje značajno nego u daleko ozbiljnijim situacijama.

"U principu ne treba očekivati promptnu reakciju međunarodne zajednice, jer ni sama nije sigurna kako da se postavi prema onome što se dešava. Nedostatak reakcije, sa druge strane, potvrđuje procese koji dugo traju, a to je da međunarodna zajednica sve manju kontrolu ima nad situacijom na KiM", kaže Marković.

Rok za predaju lista za februarske izbore ističe 11. decembra. Osim Srpske liste, još nekoliko srpskih stranaka najavilo je mogućnost učešća u izbornoj trci.

Đurić: Administracija Trampa predstavlja priliku za poboljšanje odnosa Beograda i Prištine

NATO od Osmani traži transparentu istragu: Da se utvrde sve činjenice o eksploziji kod Zubinog Potoka