Tramp deportuje migrante na KiM: Šta će lažna država dobiti zauzvrat?

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa razmatra mogućnost postizanja sporazuma s nekoliko država o prihvatanju migranata deportovanih iz Sjedinjenih Američkih Država, prema izveštaju "Wall Street Journala". Među zemljama s kojima se vode pregovori nalazi se i tzv. Kosovo, pored država iz Afrike, Azije i Istočne Evrope, uključujući Moldaviju.

"Među zemljama od kojih su SAD zatražile da prihvate deportovane migrante nalaze se Libija, Ruanda, Benin, Esvatini, Moldavija, Mongolija i tzv. Kosovo", navodi WSJ.

EU "zbija redove": Evropski parlament usvojio rezolucije o zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici

Nema političke poternice: "Interpol pokazao da se čvrsto drži principa neutralnosti i nemešanja"

Administracija SAD nada se da će ove zemlje pristati na takve aranžmane, možda u zamenu za finansijske sporazume ili političke ustupke, piše list, pozivajući se na izvore bliske ovom procesu. Kao model za ovaj pristup koristi se sporazum postignut s Panamom u februaru, prema kojem su SAD poslate avionom više od 100 migranata, pretežno sa Bliskog istoka, u ovu srednjoameričku državu.

Ipak, ostaje nejasno da li će tzv. Kosovo i ostale navedene zemlje prihvatiti uslove koje predlaže američka administracija.

Saradnja tzv. Kosova s Danskom i Belgijom u oblasti zatvorskog sistema

Tzv. Kosovo je prethodno postiglo sporazum s Danskom o iznajmljivanju zatvorskih ćelija u Gnjilanu za zatvorenike koji će biti premešteni iz Danske.

Dana 23. maja 2024. godine, tzv. kosovski parlament ratifikovao je sporazum s Danskom o iznajmljivanju 300 zatvorskih ćelija u zatvoru u Gnjilanu, u svrhu izvršenja danskih kazni. Ovaj sporazum ima za cilj da pomogne Danskoj u rešavanju problema prenatrpanosti njenog zatvorskog sistema.

Prema uslovima sporazuma, Danska će tzv. Kosovu platiti oko 210 miliona evra u periodu od deset godina. Ova sredstva biće iskorišćena za unapređenje korektivnih institucija tzv. Kosova i za projekte obnovljive energije. Zatvorenici koji će biti premešteni na tzv. Kosovo su strani državljani osuđeni u Danskoj, a nakon odsluženja kazne biće deportovani u matične zemlje.

Danska će biti odgovorna za renoviranje i modernizaciju zatvora u Gnjilanu kako bi ispunio danske standarde, a ustanovom će upravljati danski direktor uz podršku lokalnog osoblja obučenog po danskim zatvorskim praksama. Pored Danske, i Belgija razmatra tzv. Kosovo kao potencijalnu destinaciju za proširenje kapaciteta svojih zatvora u inostranstvu. To podrazumeva mogućnost iznajmljivanja ili izgradnje zatvorskih objekata u kojima bi bili smešteni strani državljani koji služe kazne u Belgiji.

Belgijska ministarka pravde Anelis Verlinden potvrdila je da su pregovori u toku i da je tzv. Kosovo jedan od razmatranih opcija, iako se analiziraju i druge moguće lokacije, prenosi Telegraf.rs.

Lami: Važan nam je stabilan Balkan, a Srbija ima ključnu ulogu

Vučić: Sa britanskom Eksim bankom očekujemo još veću saradnju na projektima u Srbiji