Misterija iz Jadrana konačno rešena: Svetski naučnici potvrdili - kod Rogoznice ulovljena velika bela ajkula

Zaključak opsežnog naučnog rada, objavljenog u uglednom međunarodnom časopisu Journal of Marine Science and Engineering, konačno bi trebalo da stavi tačku na višemesečnu polemiku u stručnim krugovima. Više od 20 vrhunskih svetskih naučnika sa gotovo svih kontinenata potvrdilo je prvobitnu pretpostavku: ajkula ulovljena kod Rogoznice u septembru 2023. godine zaista je bila mladi primerak velike bele ajkule.

U izradi ove detaljne studije učestvovali su stručnjaci iz SAD, Austrije, Grčke, Novog Zelanda i Japana, kao i naučnici iz Splita i Kotora.

Objavljen snimak velike bele ajkule koju je ronilac slučajno snimio u Sredozemnom moru

Ogromna ajkula ponovo viđena u Hrvatskoj: Najveća riba Jadrana

Hronologija spora: Od restorana do naučne debate

Identifikaciju ovog retkog morskog predatora u startu je otežala činjenica da su ga lokalni ribari nakon ulova samo na brzinu fotografisali, a potom odmah prodali jednom restoranu. Taj čin je tada oštro osudio poznati morski biolog Petar Kružić, podsećajući da je reč o strogo zaštićenoj vrsti i da je ulovljene primerke zakonski nužno proslediti Institutu za okeanografiju i ribarstvo (IZOR).

Nakon toga razvila se ozbiljna rasprava. Profesor dr Alen Soldo sa Sveučilišnog odeljenja za studije mora u Splitu, ujedno i potpredsednik ugledne organizacije IUCN Shark Specialist Group za Mediteran, objavio je naučni rad u kojem je tvrdio da ulovljena ajkula nije mladunče velike bele ajkule, već atlantska ajkula. Međutim, novo međunarodno istraživanje u potpunosti pobija njegovu tezu. Iz Instituta za okeanografiju i ribarstvo ponosno su objavili link ka novom radu koji potvrđuje njihovu prvobitnu procenu.

Ključni dokazi: Anatomija pobija tezu o atlantskoj ajkuli

Polemika se vodila oko primerka dugog između 120 i 130 centimetara. Autori nove studije sproveli su detaljnu morfološku i anatomsku analizu dostupnih fotografija i video-snimaka.

"Ponovo smo analizirali primerak koristeći sva vidljiva spoljna obeležja i karakteristike zuba, i pokazali da on u potpunosti odgovara velikoj beloj ajkuli", navodi se u radu.

Otkriveni fosilni ostaci ajkule stari 115 miliona godina: Bila duga osam metara i znatno teža od današnjih

Glavni argument profesora Solda bio je specifičan oblik zuba, odnosno odsustvo takozvanih bočnih zubnih vrhova. Ipak, svetski tim stručnjaka objašnjava da su ta obeležja izrazito promenljiva tokom ranog razvoja i rasta mladih jedinki. Oslanjanje na samo jednu karakteristiku koja varira može dovesti do pogrešne identifikacije. Kod mladih belih ajkula struktura se može razlikovati čak i između dva susedna zuba u vilici.

Dentalne karakteristike zato ne mogu da ponište druge jasne dokaze sa fotografija:

• Pigmentacija prsnih peraja u potpunosti odgovara velikoj beloj ajkuli.
• Na leđnom peraju nedostaje beli vrh, koji je glavni znak raspoznavanja atlantske ajkule (Lamna nasus).

Zašto je ovaj nalaz istorijski važan?

Velika bela ajkula je jedna od najugroženijih vrsta u celom Sredozemlju, a njeni potvrđeni nalazi su izuzetno retki. Svako potvrđeno prisustvo mladunčeta pruža neprocenjive informacije o potencijalnim područjima gde se ove ajkule razmnožavaju i odrastaju u Jadranu. Naučnici upozoravaju da olako odbacivanje ovakvih nalaza može štetiti razumevanju stvarnog stanja populacije i ugroziti mere zaštite prirode.

Iako su ključni podaci prikupljeni kroz takozvanu "građansku nauku" - preko fotografija koje su napravili sami ribari i prolaznici - rigorozna revizija međunarodnog tima otklonila je svaku sumnju. Kada se sva obeležja posmatraju zajedno, primerak bez ikakve sumnje pripada vrsti Carcharodon carcharias - velikoj beloj ajkuli.

Druga po veličini vrsta ajkule spažena kod hrvatskog ostrva Cres: Objavljen i snimak

Šokantno otkriće: Ajkula duga četiri metra snimljena u ledenim dubinama Antarktika