Zoran Milanović je novi-stari predsednik Hrvatske: Primorac dotučen do temelja

Zoran Milanović, aktuelni hrvatski predsednik, odneo je u drugom krugu predsedničkih izbora u Hrvatskoj ubedljivu pobedu i time dobio još jedan petogodišnji mandat na funkciji koju već obavlja.

Milanović je osvojio na 94,23 odsto obrađenih glasova osvojio 74,37 odsto naspram Primorca koji je osvojio 25,63.

Izlaznost u drugom krugu je bila 44,14 odsto.

Ko je Zoran Milanović

Zoran Milanović je hrvatski pravnik i političar, nekadašnji predsednik Vlade Hrvatske i nekadašnji lider Socijaldemokratske partije (SDP), a na funkciiju predsednika Hrvatske je od 2019., kada je na izborima pobedio dotadašnju predsednicu Kolindu Grabar Kitarović (HDZ). Rođen je 30. oktobra 1966. godine u Zagrebu. Sa suprugom Sanjom i sinovima Jakovom i Markom živi u hrvatskoj prestonici. 

Pre ulaska u politiku Milanović je radio u Trgovačkom sudu u Zagrebu. Nakon toga je radio u Ministarstvu spoljnih poslova. Bio je član mirovne misije OES S-a u Azerbejdžanu i savetnik hrvatske misije pri Evropskoj uniji i NATO-u u Briselu.

Štrbac: U Hrvatskoj se i dalje izbori dobijaju na osnovu odnosa prema Srbiji

Član Socijaldemokratske partije je postao 1999. godine. Bio je nacionalni koordinator sa NATO savezom pri Ministarstvu diplomatije, a nakon toga kratko i pomoćnik ministra spoljnih poslova. Godine 2004. je postao član Glavnog odbora SDP-a, a tri godine kasnije je obavljao i funkciju portparola te stranke. 

Za predsednika Socijaldemokratske stranke je prvi put izabran 2007. godine. Od tada do 2016. godine je nekoliko puta biran na tu funkciju. Od 23. decembra 2011. do 22. januara 2016. godine je bio predsednik Vlade Hrvatske. Za to vreme Hrvatska je postala članica Evropske unije, ali su donete i neke nepopularne odluke i zakoni koje Milanovićevi kritičari u medijima ne propuštaju da napomenu. 

Posle migrantske, a potom i političke krize u Hrvatskoj raspisani su vanredni parlamentarni izbori. Milanovićeva stranka je izgubila vlast, a za premijera je izabran Tihomir Orešković. Milanović je podneo ostavku na mesto predsednika stranke i saopštio da ć se povući iz politike.  

Milanović opleo po Primorcu: Ok, ja sam kokoška, a ti si lažan kao novčanica od 13 evra

Na hrvatsku političku scenu se vratio polovinom 2019. godine kada je predstavljen kao kandidat SDP-a za predsednika na izborima te godine. Kako se navodi na njegovom profilu na Linkedin-u Mlanović je diplomirao 1994. godine, a četiri godine kasnije magistrirao pravo na Flamanskom univerzitetu u Belgiji. Postdiplomske studije evropskog i komparativnog prava je završio u Briselu. Govori engleski, francuski i ruski jezik.  

 Polovinom juna 2019. godine Predsedništvo SDP-a je jednoglasno predložilo bivšeg lidera za stranačkog kandidata za predsednika Hrvatske. Objavom fotografije na kojoj stoji slogan „Predsednik s karakterom“ Milanović je i zvanično otklonio svaku sumnju da će ući u trku za predsednika države. 

U svom obraćanju tim povodom je kazao da prvi put kao autsajder ulazi u izbornu trku, te da sada u „tu avanturu ide rasterećeniji“, ali svestan da sve zavisi od njega. Izjava da „nije pošten političar ili pošten čovek“, te da ljudi sami treba da donesu zaključak i da mu sude, ušla je na listu tzv. zoranizama – izraza i rečenica koje su hrvatski mediji ocenili najinteresantnijim. 

Ovlašćenja hrvatskog predsednika  

Ovlašćenja predsednika Hrvatske su da raspisuje izbore za Hrvatski sabor i saziva prvo zasedanje, raspisuje referendum u skladu s Ustavom, poverava mandat (mandataru) za sastavljanje vlade osobi koja, na osnovu raspodele poslaničkih mesta u Hrvatskom saboru i obavljenih konsultacija, uživa poverenje parlamentarne većine.

Izlazne ankete pridviđaju potop Primorca: Milanović osvojio 77,86 odsto podrške

Predsednik Hrvatske daje pomilovanja i dodeljuje odlikovanja i priznanja određena zakonom, na predlog vlade i uz supotpis predsednika vlade. Predsednik odlučuje o osnivanju diplomatskih misija i konzularnih predsedništva Hrvatske u inostranstvu, prima agremane i pisma opoziva inostranih šefova diplomatskih misija.

Hrvatski predsednik je ujedno i komandant Oružanih snaga Hrvatske, imenuje i razrešava vojne komandante u skladu sa zakonom, na osnovu odluke Hrvatskog sabora. Predsednik Hrvatske objavljuje rat i sklapa mir, u skladu s Ustavom i zakonom, sarađuje s Vladom u usmeravanju rada bezbednosnih službi i tokom ratnog stanja može donositi propise sa zakonskom snagom na osnovu i u okviru nadležnosti koje je dobio od Hrvatskog sabora.

Izbori u Hrvatskoj: Malo manja izlaznost na preseku u 16,30 časova od prvog kruga

Svi hrvatski predsednici do sada

 Franjo Tuđman je bio prvi predsednik samostalne Hrvatske i na toj poziciji je bio dva mandata, od 1992. do 1999. godine.

Nasledio ga je Stjepan Mesić, koji je na poziciji predsednika Republike bio od 2000. do 2010. godine.

Milanović nakon glasanja: Očekujem pobedu jer sam 15 godina radio u najboljoj veri

Predsednik Hrvatske od 2010. do 2015. godine bio je Ivo Josipović.

Nasledila ga je Kolinda Grabar Kitarović, koja je bila predsednica od 2015. do 2020. godine.

Zoran Milanović je funkciju predsednika preuzeo od Grabar Kitarović pobedom u drugom izbornom krugu na predsedničkim izborima 2020. godine.

"Za Srbe u Hrvatskoj neće biti bolje": Kakva su očekivanja za i posle drugog kruga izbora u komšiluku?