Crna Gora proširila sankcije prema Rusiji i Belorusiji: Evo koje sve oblasti su obuhvaćene novim merama

Vlada Crne Gore usvojila je tri odluke o primeni novih restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji i Belorusiji, a reč je o usaglašavanju sa najnovijim paketima sankcija koje je EU usvojila krajem oktobra.

Usvojeni paket sankcija EU predstavlja nastavak kontinuirane evropske politike odgovora na rusku agresiju na Ukrajinu i podršku Belorusije tom procesu.

Stiže prvi "mali blok" sankcija za Rusiju: Oko 40 tankera sa naftom neće moći da koristi evropska pristaništa

Krajnji rok za NIS 15. januar: U opticaju tri moguća scenarija, neizvesnost ostaje najveći problem

Prema usvojenim merama, novi paket sankcija prema Belorusiji proširuje listu restrikcija na oblasti vojne industrije, tehnologije i logistike. Na taj način EU i države koje su uskladile svoju politiku – uključujući Crnu Goru – pojačavaju nadzor i ograničenja u sektorima koji bi mogli doprineti vojnim kapacitetima režima u Minsku. 

Ovo je nastavak prakse usklađivanja koju je Crna Gora primenjivala i u prethodnim ciklusima, kada je, od početka rata u februaru 2022. godine, bez izuzetka podržavala sve restriktivne pakete prema Belorusiji.

U delu koji se odnosi na Rusku Federaciju, usvojene mere obuhvataju proširenje sankcija na još pet ruskih banaka, zatim zabranu pružanja IT usluga ruskim subjektima, kao i zabranu uvoza ruskog gasa u države članice EU i zemlje kandidate koje usaglašavaju svoju politiku sa Briselom.

Nadalje, sankcije se proširuju i na izvoz visokotehnološke i industrijske opreme, što predstavlja nastavak evropskih nastojanja da se ograniči pristup Rusije tehnologijama koje mogu imati vojnu ili industrijsku upotrebu.

Peskov odgovorio Zelenskom: "Rusija radi na postizanju mira u Ukrajini, a ne primirja"

Dok Crna Gora, sa jedne strane, ažurno usklađuje spoljnu politiku sa direktivama Evropske unije, usklađivanje viznog režima ide znatno sporije. Da bi i ta usklađenost bila stoprocentna, Crna Gora će morati da ukine bezvizni režim za još 11 država, među kojima su i Rusija i Belorusija. 

Prema najavama, vize bi trebalo da se uvedu najkasnije krajem septembra.

Na listi država koje su na čekanju za uvođenje viza su još i Azerbejdžan, Kina, Bahrein, Katar, Saudijska Arabija, te tri države čiji državljani imaju mogućnost ulaska u Crnu Goru bez viza tokom turističke sezone – Egipat, Jermenija, Kazahstan, Uzbekistan. Na ovoj listi bi uskoro mogla ponovo da se nađe Republika Turska, kojoj je bezvizni režim nedavno privremeno suspendovan.

Posebnu novinu u najnovijem paketu predstavlja uvođenje restrikcija na kriptovalute – prvi put sankcije obuhvataju i digitalnu imovinu.

Rusija u pripravnosti: "Spremini smo da reagujemo u slučaju raspoređivanja stranih trupa u Ukrajini"

Sankcionisano je posedovanje, korišćenje i emitovanje stabilkoina koji su direktno povezani sa ruskom rubljom. Ova mera ima za cilj da onemogući korišćenje kripto-tržišta kao alternativnog kanala za finansijske transakcije koje bi mogle zaobići već postojeće sankcije. 

Njeno usvajanje od država kandidata, među kojima je i Crna Gora, ponovo pokazuje visok stepen političke usaglašenosti sa Evropskom uniijom.

Nove odluke Vlade tako su još jedna potvrda da Crna Gora nastavlja da u stopu prati politiku Evropske unije, kako u tehničkom, tako i u političkom smislu, što predstavlja ključan element procesa pristupanja i međunarodne kredibilnosti zemlje.

"Evropa tajno kupuje ruske energente, a kritikuje Mađarsku": Sijarto o sankcijama Rusiji

Zelenski: Ukrajini nedostaje 800 miliona dolara za kupovinu američkog oružja