Energetski šok gori od onog iz 1973. godine: Analitičari izdali dramatično upozorenje zbog situacije koja sledi

Rat na Bliskom istoku izazvao je ozbiljan potres u globalnom energetskom sistemu, smanjujući snabdevanje do te mere da potrošači širom sveta sada plaćaju više za manju potrošnju energije. Zatvaranje Ormuskog moreuza, uskog prolaza uz obalu Irana, zaustavilo je transport oko petine svetske nafte i ukapljenog prirodnog gasa otkako su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli vazdušne napade na Iran 28. februara.

U međuvremenu, međusobni napadi Irana i Izraela sve više su usmereni na energetsku infrastrukturu Bliskog istoka. Oštećena su gasna polja, rafinerije i izvozni terminali, a predstavnici energetske industrije upozoravaju da bi popravka štete mogla da traje godinama.

Američki admiral potvrdio: Uništili smo iranske raketne sisteme, njihova moć u Ormuzu slomljena

Oboren izraelski F-16: Revolucionarna garda zadala žestok udarac Tel Avivu

Sve to, prema procenama stručnjaka, predstavlja najveći poremećaj globalnog energetskog tržišta u istoriji, čak veći od arapskog naftnog embarga iz 1973. godine koji je izazvao velike nestašice goriva i ozbiljnu ekonomsku krizu.

"Ovo se ne može izbeći. Cene će morati da porastu do tačke kada će ljudi jednostavno početi manje da troše“, izjavio je Dan Pikering, investicioni direktor kompanije Pickering Energy Partners.

Prema procenama, kriza je sa tržišta već uklonila oko 400 miliona barela nafte, što odgovara približno četvorodnevnoj globalnoj potrošnji, a cene su porasle za oko 50 odsto.

Nafta, gas i njihovi derivati ključni su za funkcionisanje savremenog sveta - od saobraćaja i industrije do proizvodnje plastike, hemikalija i đubriva.

Aditja Sarasvat iz konsultantske kompanije Rystad Energy ocenio je da razmere ugroženosti goriva, hemikalija, LNG-a i đubriva čine ovu krizu znatno ozbiljnijom od prethodnih tenzija u Persijskom zalivu.

Ekonomista Savić o merama države: Nešto je moralo da se žrtvuje da bi Srbija prošla sa manje štete

Skok cena energije širom sveta

Naglo poskupljenje energije već podstiče rast inflacije i stvara dodatni pritisak na potrošače i kompanije. To je postalo i politički problem za američkog predsednika Donalda Trampa, koji pokušava da opravda rat američkoj javnosti.

Tramp je u međuvremenu kritikovao saveznike iz NATO-a zbog nedovoljne podrške američko-izraelskim operacijama protiv Irana, nazivajući ih „kukavicama“.

Globalne referentne cene nafte porasle su za više od 50 odsto i premašile 110 dolara po barelu od početka sukoba. Bliskoistočna nafta, ključna za azijska tržišta, dostigla je rekordne vrednosti blizu 164 dolara po barelu.

To je dovelo do naglog rasta cena goriva za transport i povećalo troškove za potrošače i kompanije širom sveta.

Zbog toga su pojedine države već počele da uvode vanredne mere. Tajland je naredio državnim službenicima da štede energiju tako što će smanjiti putovanja u inostranstvo i koristiti stepenice umesto liftova, dok je Bangladeš privremeno zatvorio univerzitete.

Misterija novog vođe Irana: Prošao veliki praznik, a Hamneija nema - ko izdaje naređenja?

Šri Lanka je uvela racionalizaciju goriva, Kina je zabranila izvoz rafinisanog goriva, dok je Velika Britanija u okviru kriznog energetskog plana smanjila ograničenja brzine kako bi se smanjila potrošnja.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) predložila je i dodatne mere za smanjenje potražnje, uključujući rad od kuće i izbegavanje avio-saobraćaja, koji je već ozbiljno poremećen zatvaranjem ključnih bliskoistočnih čvorišta.

IEA je nedavno odobrila i korišćenje rekordnih 400 miliona barela nafte iz strateških rezervi, ali analitičari smatraju da ni to neće biti dovoljno da stabilizuje tržište.

Prete nestašice

Analitičarka banke JP Morgan Nataša Kaneva upozorila je da je smanjenje potrošnje trenutno jedino realno rešenje.

"Tržište se suočava sa akutnim nedostatkom proizvoda koji se jednostavno ne mogu trošiti jer nisu dostupni", rekla je ona.

Cene avionskog goriva u Evropi već su dostigle rekordnih 220 dolara po barelu, što će se verovatno uskoro odraziti i na skuplje avionske karte.

U Sjedinjenim Državama cena benzina porasla je za više od jednog dolara po galonu od početka sukoba i sada se kreće oko četiri dolara.

Stručnjak upozorava: Cena nafte mogla bi da poraste na 180 dolara do kraja aprila

Istovremeno, cene prirodnog gasa u Evropi i Aziji naglo rastu nakon što su Iran i Izrael oštetili gasnu infrastrukturu u Persijskom zalivu.

Izrael je nedavno napao iransko gasno polje Južni Pars, dok je Iran uzvratio napadom na veliki katarski LNG kompleks Ras Lafen.

Prema procenama kompanije QatarEnergy, iranski napadi mogli bi da izbace sa tržišta oko 12,8 miliona tona LNG-a godišnje, odnosno oko tri odsto globalne ponude, u periodu od tri do pet godina.

Pretnja i za snabdevanje hranom

Rat na Bliskom istoku počinje da utiče i na globalno tržište hrane. Oko trećine svetske trgovine đubrivima prolazi kroz Ormuski moreuz, a cene proizvoda na bazi azota, poput uree – jednog od najvažnijih đubriva - porasle su za 30 do 40 odsto od početka sukoba.

Fabrike đubriva u Indiji, Bangladešu i Maleziji već smanjuju proizvodnju ili privremeno zatvaraju pogone zbog nedostatka sirovina.

Pokušaj da se zaustavi dalji skok cene: SAD ukidaju sankcije sa iranske nafte?

Glavni ekonomista Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) Maksimo Torero upozorio je da bi produžetak sukoba mogao ozbiljno da poremeti globalne lance snabdevanja hranom.

"To će uticati na setvu i dovesti do manje ponude osnovnih žitarica, stočne hrane, ali i mlečnih proizvoda i mesa", rekao je on.

Stručnjaci podsećaju da se približno polovina svetske hrane proizvodi uz pomoć đubriva, koja u nekim zemljama čine i do polovine troškova proizvodnje žitarica.

Vučić za Berliner cajtung: Treći svetski rat je možda već počeo, samo to još ne zovemo tim imenom

Dramatični podaci iz Jordana: Ispaljeno 240 projektila od početka rata, PVO u stalnoj pripravnosti