Oficir ruskih oružanih snaga: Bespilotne letelice - osnova budućeg ratovanja

Budućnost bespilotnih sistema, koji će postati osnova ratovanja, leži u veštačkoj inteligenciji, smatra komandant voda za ometanje u četi za elektronsko ratovanje Moskovskog vojnog okruga Andrej Burnašov. 

U ruskim Oružanim snagama pojavom i razvojem bespilotnih sistema, prema njegovim rečima, promenio se pejzaž borbe. 

Putin kaže da sve ide kao podmazano: Uprkos pritiscima Zapada, ruski vojni izvoz se stabilno realizuje

Tramp: SAD u Venecueli koristila novo tajno oružje - diskombobulator

"Dok se ranije sve moralo 'osećati' rukama i nogama, sada se za to koriste bespilotni sistemi. Koriste se za izviđanje, artiljerijsko podešavanje, stalno neprijateljsko osmatranje, kontrolu vatre, evakuaciju, taktiku daljinskog miniranja i isporuku zaliha i hrane", objasnio je Burnašov u intervjuu za TASS.

On smatra da se sistema "orlan-10", borbenog klasika koji u ruskoj službi već dugi niz godina dokazao se kao odličan, ponekad je čak i nadmašio novije sisteme.

"Njegove prednosti uključuju jednostavnost i lakoću rukovanja. Uvek se može popraviti na prvoj liniji fronta, čak i na terenu. Mobilnost tokom popravki omogućava brzo nastavljanje operacija, kao što je izviđanje. Tipično, tehničar dodeljen posadi je odgovoran za obnavljanje borbene sposobnosti sistema", ocenio je Burnašov.

Oblast bespilotnih sistema je jedna od najdinamičnije razvijajućih danas. 

"Jedna od najaktivnije korišćenih municija trenutno je 'lanset' za lažnu upotrebu. Svakodnevno se dokazuje na liniji kontakta. Takođe bih istakao 'superkam', dron avionskog tipa. Prelazeći na FPV dronove, tu su 'bumerang' i 'princ vandal novgorodski', koji koriste optička vlakna", naveo je Burnašov.

Po struci programer, 2022 godine, kada je sve počinjalo, bio je jedan od vojnika koji su bili određeni da počnu da rade sa novom tehnologijom. Izbor je vršen među onima koji su već koristili dronove u borbi, kao i u svakodnevnom životu, pa je Burnašov je postavljen za šefa posade bespilotne letelice (BPLA) "orlan-10" u ruskoj armiji.

"To je bilo nešto sa čime sam mogao da se poistovetim, a komandanti su doneli ključnu odluku da me rasporede u jedinicu za bespilotne letelice. Dakle, počevši od malih dronova, prelazio sam na sve veće i veće, i na kraju došao do sistema 'prlan-10'. Tako sam postavljen za komandanta voda bespilotnih sistema i dobio čin poručnika", ispričao je Burnašov.

On je rekao da je radio i sa zemaljskim robotskim sistemima (GRS), da ih je "malo testirao" u pozadini kada su počeli da se uvode u trupe. 

"Bio sam radoznao u vezi sa ovim novim sistemima. Ja sam više operater aviona, a ovaj je nešto što 'puzi po zemlji' i to je bilo veoma zanimljivo iskustvo. Putovali smo skoro po celoj pozadini, samo učeći šta je to, kako se time upravlja i čemu služi", rekao je on.

Velika Britanija investira u hipersonične rakete: Novi vojni plan vredan 459 miliona evra

Istakao je da kopneni dronovi danas daju ogroman doprinos borbenim operacijama, jer su isporuku resursa i evakuaciju ranije direktno obavljali ljudi. Međutim, sada je to zamenjeno robotskim sistemima za zaštitu osoblja od žrtava. Ovo takođe štedi vreme tokom borbenih operacija - robot može brže da "puzi" po zemlji, što je mnogo lakše nego slanje nekoliko ljudi, a teret koji može da isporuči je mnogo veći.

Budućnost "bespilotnih vozila" uključuje veštačku inteligenciju i upotrebu više satelitskih komunikacionih sistema. Jasno je da će razvoj dronova dovesti do povećanja brzine i manevarskih mogućnosti, a možda čak i do prelaska na laserske tehnologije. 

"Dronovi se trenutno koriste u masovnim razmerama, stotine i hiljade se koriste svakog dana. I mislim da će se ovo samo nastaviti, zamenjujući ih nečim novim. Sve što sada radimo će se razvijati, ubrzavati i postati uobičajeno. Bespilotne tehnologije postaće osnova ratovanja u budućnosti", naglasio je Burnašov.

Istekao nuklearni sporazum SAD i Rusije: Da li svet klizi ka anarhiji? Sagovornici za UNU o posledicama

Od septembra je počela obuka za bespilotne sisteme u obrazovnim ustanovama Ministarstva odbrane, a Burnašov smatra da nema teorije bez prakse i da letenje prvenstveno podrazumeva rad na aerodromima. 

On je podržao i ideju da se u škole uvedu časovi montaže i rada bespilotnih letelica i ističe da od malih nogu treba da se nauči "vazdušni kodeks".

"Moramo da shvatimo da je dron baš kao avion; može i da krši vazdušni prostor, i da je za upravljanje njim potrebna obuka i kvalifikacije. Škole mogu odlično da iskoriste simulatore, koji budućim generacijama mogu da pokažu kako se upravlja dronovima, šta su oni i koji su različiti sistemi dostupni. Mogu to da im objasne na način sličan onom na kojem su se modeli mitraljeza učili nekada", naveo je Burnašov.

Bespilotne sisteme već počinju da koriste mnoga privatna preduzeća, koriste se u okviru Ministarstva za vanredne situacije i Ministarstva unutrašnjih poslova, u geodetskim i urbanističkim službama, u naftnim kompanijama i u poljoprivredi.

Bespilotne jedinice ruske vojske formirane su na zahtev vrhovnog komandanta, ruskog predsednika Vladimira Putina. Njihova struktura, pukovi i druge jedinice biće finalizovani do jeseni 2025. godine. Formiranje novog roda oružanih snaga planirano je da bude završeno 2026. godine.

Zaharova uputila Zapad gde da traže "budale": Rusija ne staje dok se Kijev naoružava

Srbija ima odgovor na vojni savez Zagreba, Prištine i Tirane: Prvi korak kupovina naoružanja