Spasite planetu, bavite se kompostiranjem: Postoji izuzetan način da se uspore klimatske promene

Temperature koje su globalno sve više mogu da se redukuju na neobičan način - kompostiranjem. Novo istraživanje pokazalo je da se pored dobijanja kvalitetnog đubriva, tim procesom usporavaju i klimatske promene. 

Tu metodu počeli su da primenjuju sve više u SAD-u, a odgovor na pitanje kako kompost pomaže klimi, krije se u metanu.

Mislili su da neće uspeti: Kako je jedna žena povezala ekologiju, poljoprivredu i borbu protiv klimatskih promena?

Reciklaža otpadaka od hrane: Kompost koji spasava svet

Kao gas sa efektom staklene bašte najčešće se spominje ugljen-dioksid, međutim, pored njega važni su i vodena para i metan, koji se oslobađa između ostalog i kada otpad na deponijama nema dodir sa kisenikom koji mu pomaže u razgradnji.

Većina onoga što ide na deponije u Americi organskog je porekla, od ostataka hrane iz domaćinstva do otpada iz dvorišta. Bez obzira na to da li žive u kući sa dvorištem ili u stanu, potrošači mogu da smanje svoj uticaj na životnu sredinu kompostiranjem.

Kompostiranje generiše manje metana i smanjuje pritisak na zemljište na kome se nalaze deponije.

Šta bi bilo kada kompostiranja ne bi bilo?

„Četiri stotine tona voća i povrća koje bi obično završilo na deponijama ovde u našem gradu, možemo da preusmerimo i pretvorimo u zemljište bogato hranljivim materijama samo tako što ga slažemo u slojeve, skoro kao pitu, tako bih to najbolje opisala“, kaže za AP direktorka Omladinske farme Sent Pit Karla Bristol.

Primena komposta takođe poboljšava zadržavanje vlage u zemljištu, koje time čini otpornim na suše, šumske požare i eroziju.

Za ljude koji žele da neko drugi kompostira njihove ostatke hrane, lokalne samouprave nude odvoz sa trotoara. Još neke od mogućnosti su pijace i zajedničke bašte.

Svake godine bacimo trećinu hrane koju proizvedemo – a to značajno utiče na klimu

„Naš okrug je mali za količinu otpada koju proizvodimo, ako bismo sve stavljali na jedno mesto - deponiju. Kasnije su nam objasnili da se ispušta i velika količina metana iz te gomile, što loše utiče na prirodu“, ističe Bristol.

Ovo je dobra ideja i za ljude na Balkanu, jer nisu potrebna velika ulaganja. Dovoljna su samo 4 kvadratna metra placa i drvena kanta ili bure. Kompostiranje u dvorištu obično se oslanja na mikrobe koji razgrađuju otpad.

Temperatura otpada može da se podigne i do čak 70 stepeni, pri čemu se razlaže većina materija. Zaključak je da viša temperatura komposta znači nižu temperaturu planete.

Insekti umesto soje: Hrana visoke vrednosti koja će smanjiti emisije gasova staklene bašte

Dramatična poruka UN: Čovečanstvo ima samo dve godine da spasi svet od klimatske krize