Zašto Tramp ne može da proglasi kraj rata u Iranu? Sukob koji je pokrenuo sada mu pravi ozbiljan problem

Budući da nije uspeo jasno da definiše cilj ni strategiju izlaska iz sukoba, niti da ubedi širu američku javnost u opravdanost novog rata protiv Irana, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp našao se u nezavidnoj situaciji svega nekoliko nedelja nakon početka sukoba, piše francuska agencija AFP. Razlog za to je, kako se navodi, pogrešna procena iranskih kapaciteta za široku odmazdu.

Dodatni pritisak stvorila je i ostavka visokog američkog zvaničnika zaduženog za borbu protiv terorizma, koji je u utorak saopštio da Iran ne predstavlja "neposrednu pretnju našoj naciji" i da ne može "čiste savesti da podrži aktuelni rat protiv Irana".

Pogođena nuklearka Bušer u Iranu: Hitna evakuacija ruskih stručnjaka, čeka se izveštaj o curenju

Osveta za Laridžanija: Iran ispalio stotine raketa na Izrael, gore gradovi, broje se mrtvi

Tramp je više puta tvrdio da je Iran "desetkovan" američkim i izraelskim napadima, nagoveštavajući mogućnost da proglasi pobedu. Međutim, republikanski predsednik nije otišao tako daleko - i to s dobrim razlogom. Za okončanje rata potrebne su obe strane, osim u slučaju potpune kapitulacije protivnika, prenosi Index.

Iran, iako vojno i politički ozbiljno oslabljen nizom vazdušnih napada koji su počeli 28. februara, nije nagovestio da planira da se preda. Iako je Tramp tvrdio da su SAD uništile iransku mornaricu, balističke projektile i veliki deo vojnog i političkog rukovodstva, američki mediji navode da Vašington nije u potpunosti procenio preostale kapacitete Irana za široku odmazdu.

Kako rat ulazi u treću nedelju, cene nafte rastu, dok se nasilje širi Bliskim istokom - od Libana do Persijskog zaliva, uključujući i napade na američku ambasadu u Iraku. Američki predsednik sada se suočava s posledicama odluke da podrži Izrael bez šireg političkog mandata, odnosno bez konsultacija sa Kongresom i ključnim saveznicima.

Evropske zemlje i drugi saveznici uglavnom su odbili Trampove zahteve da pomognu u zaštiti plovidbe kroz Ormuski moreuz – uski pomorski prolaz koji je Iran praktično blokirao. U utorak je Tramp promenio ton i poručio da mu njihova pomoć više nije potrebna.

U retkom priznanju, Tramp je u ponedeljak rekao da ga je iznenadila iranska odmazda usmerena na zemlje Persijskog zaliva, od Saudijske Arabije do Katara, uprkos ranijim upozorenjima iz Teherana.

"Nisu morali da napadnu sve te druge zemlje na Bliskom istoku. Niko to nije očekivao. Bili smo šokirani", rekao je Tramp.

Ričard Has, počasni predsednik Saveta za spoljne odnose, ocenio je u nedavnom biltenu da, iako su Sjedinjene Države pokrenule ovaj sukob, za njegovo okončanje biće potrebno da i Izrael i Iran pristanu na prekid.

"Što rat duže traje, to se odnos između njegovih troškova i koristi sve više pomera na štetu prve strane", rekao je Has, bivši američki diplomata iz administracije Džordža Buša.

Za Sjedinjene Države, pored dugoročnog slabljenja Irana, pobeda bi značila i obnovu bezbedne plovidbe kroz Ormuski moreuz, kako bi se stabilizovalo globalno snabdevanje naftom, kao i prekid iranskih napada na susedne države. Međutim, mnogi analitičari smatraju da se ti ciljevi neće moći ostvariti isključivo vojnim sredstvima.

Diplomatski prostor za rešenje značajno je sužen, ali i dalje postoji mogućnost pregovora, koji će u velikoj meri zavisiti od spremnosti Irana. Ostaje pitanje ko bi mogao da sedne za pregovarački sto.

"U ovom trenutku nema idealnih rešenja, već samo manje loših opcija", ocenio je Sina Tusi iz Centra za međunarodnu politiku.

On smatra da je najrealniji put pregovaračka deeskalacija koja bi omogućila svim stranama da sačuvaju obraz.

"Sjedinjene Države mogu tvrditi da su smanjile iranske kapacitete, dok Iran može reći da je izdržao pritisak i pokazao da može da uzvrati", rekao je Tusi.

Direktorka programa za Bliski istok u Centru za strateške i međunarodne studije Mona Jakubijan ocenila je da region trenutno prolazi kroz "najgori mogući scenario".

"Vlade zalivskih zemalja moraće da pronađu način da se nose s činjenicom da Iran ostaje trajno prisutan faktor u regionu", rekla je ona.

U međuvremenu, američki saveznici sve otvorenije izražavaju nezadovoljstvo. Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je u ponedeljak da američki rat protiv Irana nije pitanje NATO-a i da se Berlin neće uključiti u sukob niti pomagati u obezbeđivanju plovidbe kroz Ormuski moreuz.

Merc je dodao da razgovori o diplomatskom rešenju ne mogu početi dok Izrael i Sjedinjene Države ne saopšte da su ostvarili svoje vojne ciljeve.

Tasnim javlja: Projektil pogodio područje blizu iranske nuklearne elektrane Bušar

Zaharova opet "oplela" po EU: "Dolivali su ulje na vatru, a sada se pretvaraju da su po strani"