Golfska struja se pomera: Naučnici upozoravaju na mogući klimatski kolaps

Holandski naučnici nedavno su objavili rad koji sugeriše da bi pomeranje Golfske struje ka severu moglo da posluži kao rani signal za jedan od najopasnijih klimatskih scenarija, kolaps sistema tzv. atlantske meridionalne prevratne okeanske cirkulacije (AMOC) koji održava klimu Evrope relativno blagom.

Rad naučnika sa Institute for Marine and Atmospheric Research na Univerzitetu u Utrehtu objavljen je u časopisu Communications Earth & Environment i zasniva se na dosad najdetaljnijim kompjuterskim simulacijama Atlantskog okeana.

Nešto se dešava sa rotacijom Zemlje: Naučnici otkrili promenu kakva se nije desila 3,6 miliona godina

Da li se budi uspavani džin? Registrovan ogroman broj potresa na omiljenom ostrvu Srba, naučnici uočili neobične signale

Novo istraživanje pokazuje da bi promene u putanji Golfske struje mogle da posluže kao svojevrsan"rani alarm" za kolaps AMOC-a. 

Prema simulacijama holandskog tima, Golfska struja mogla bi naglo da promeni položaj oko 25 godina pre kolapsa cirkulacije.

Kako funkcioniše AMOC?

AMOC je ogroman sistem morskih struja koji deluje poput planetarnog transportnog pojasa. U površinskom sloju okeana prenosi toplu vodu iz tropskih područja ka severnom Atlantiku. 

Kako se voda hladi, postaje gušća (slana voda najgušća je na -2 do 0 °C, u zavisnosti od saliniteta), tone i vraća se ka jugu u dubokim slojevima.

Taj proces pokreće razlika u temperaturi i slanosti vode pa se naziva termohalinska cirkulacija. 

Topla voda koju AMOC donosi ka severu greje vazduh iznad Atlantika i ublažava zime u Evropi, zbog čega zapadna Evropa ima blažu klimu nego područja na istoj geografskoj širini u Severnoj Americi.

Upozorenja klimatologa

Naučnici već decenijama upozoravaju da bi globalno otopljavanje moglo da oslabi ovaj sistem. Kako se Arktik zagreva, glečeri i morski led se tope, a velike količine slatke vode ulaze u severni Atlantik. 

Pošto je slatka voda manje gusta od slane, teže tone i slabi proces koji pokreće dubinsku cirkulaciju.

Neki radovi sugerišu da je AMOC već značajno oslabio u poslednjih stotinak godina i da je danas verovatno najslabiji u najmanje hiljadu godina.

Kolaps tog sistema imao bi globalne posledice. U mnogim delovima Evrope zime bi postale hladnije, dok bi se u tropskim područjima promenili obrasci padavina. 

Dramatičan izveštaj iz Austrije: Od 96 glečera, čak 94 nestaju pred našim očima

Monsuni u Africi i Aziji mogli bi da se poremete, što bi uticalo na snabdevanje hranom za milijarde ljudi. Istovremeno bi nivo mora uz istočnu obalu Severne Amerike mogao naglo da poraste.

Zbog toga naučnici pokušavaju da pronađu rane znake upozorenja koji bi signalizirali približavanje kritičnoj tački, tzv. tipping pointu – pragu nakon kojeg promene postaju nagle i teško zaustavljive.

Pad od desetak stepeni Celzijusovih

Ivica Vilibić, okeanograf sa Instituta Ruđer Bošković kaže da bi kolaps AMOC-a u severozapadnoj Evropi, naročito u Škotskoj i uz obale Norveške, doneo prosečan pad temperature za nešto manje od deset stepeni.

"Drugim rečima, klima u tim krajevima bila bi slična klimi na sličnim geografskim širinama uz istočnu obalu severne Amerike, na primer u području Njufaundlenda. Ta anomalija temperature naglo bi se smanjivala prema srednjoj Evropi, dok bi područje Sredozemlja bilo 'netaknuto', bar u smislu prosečnih temperatura, dok bi padavina bilo nešto više, budući da bi se promenile putanje ciklona nad Atlantikom. Ovde reč 'netaknuto' zapravo znači da bi područje Sredozemlja bilo pod uticajem izraženog globalnog zagrevanja i svega ostalog što ide uz to", objašnjava Vilibić.

Signal 25 godina pre kolapsa

Najzanimljiviji nalaz studije je da se taj nagli pomak dogodio oko 25 godina pre početka kolapsa AMOC-a.

"Otkrili smo da se Golfska struja ponaša poput ranog upozorenja za kolaps cirkulacije“, objasnili su autori studije.

"Nagli pomak njene putanje može da signalizira da se sistem približava kritičnoj tački", dodaju.

Drugim rečima, promene u jednoj poznatoj okeanskoj struji mogle bi da otkriju šta se dešava u mnogo većem sistemu dubinskih struja.

Trećina svetske populacije ugrožena ekstremnim vrućinama: Sve manje bezbedno provoditi vreme napolju

Kolaps možda već do sredine veka?

Važno je naglasiti da to ne znači da je kolaps neizbežan niti da će se dogoditi uskoro. 

Klimatski modeli pokazuju različite scenarije. Neki sugerišu da bi AMOC mogao da kolabira već sredinom veka ako emisije gasova staklene bašte nastave da rastu, dok drugi predviđaju sporije slabljenje bez potpunog kolapsa.

Rene van Vesten, jedan od autora studije, ističe da je Golfska struja u mnogim klimatskim modelima dosad bila previše pojednostavljena.

"U standardnim modelima Golfska struja je često ‘zaglađena’, pa se njena dinamika ne vidi dovoljno jasno", rekao je za Live Science.

Procesori iz računarskih igara

Vilibić kaže da nova studija predstavlja "mali kamenčić u mozaiku“ našeg razumevanja promena strujanja u severnom Atlantiku.

"Viša rezolucija modela ne znači da su rezultati verodostojniji, to je samo jedan od preduslova. Stvarni problem je ogromna kompjuterska snaga potrebna za simulacije. Ali, neki modeli već se pokreću na grafičkim karticama koje su izvorno razvijene za kompjuterske igrice, a GPU i kvantni procesori mogli bi uskoro omogućiti izvođenje stotina i hiljada klimatskih simulacija, čime bi se povećala verodostojnost rezultata", zaključuje Vilibić.

Zaboravite na bubašvabe: Ova životinja mogla bi da bude poslednja na Zemlji nakon globalne katastrofe

Pogled na svet očima životinja: Naučnici rekonstruisali film iz moždanih signala miševa