Meteorolog UNE Srđan Ristić vas vodi kroz istoriju meteorologije u Srbiji: Dva veka domaće vremenske prognoze

Većini je poznata zgrada preko puta Hrama Svetog Save kao još jedna meteorološka stanica RHMZ-a. Oni koji su više informisani znaju da je to Klimatski centar Milutin Milanković, gde se prate klimatske promene. Mislim ipak da veoma mali broj vas zna da ova zgrada, krije istoriju meteorologije u Srbiji.

U Karađorđevom parku na Vračaru se mere temperatura, vlažnost, pritisak I ostali meteorološki parametri skoro 140 godina, uz određene pauze, najviše zbog Prvog svetskog rata. Naime, 1887. godine je otvorena Astronomska i meteorološka opservatorija u Beogradu, kada su počela prva sistematska merenja u Srbiji.

Oglasio se RHMZ, stiže promena vremena: Temperatura pada, čak šest delova Srbije pod alarmom

Nova turistička atrakcija u Londonu: Tuneli izgrađeni za vreme Drugog svetskog rata

Ovaj prostor nije bio prvenstveno namenjen nauci o atmosferi, zanimljivo je da je poplava pomogla meteorolozima.

"U vreme uspostavljanja meteorološke opservatorije i merenja na ovim prostorima za ovaj plac i ovaj deo grada bila je zainteresovana pre svega kraljeva vojska koja se nalazila u blizini, ali splet okolnosti, odnosno izlivanje Save dalo je na značaju meteorologiji  i kod tadašnjih ministara prevagnulo da odluka o dodeli placa ipak bude na strani meteorologa", kaže Goran Mihajlović, zamenik direktora RHMZ-a.

Iako je Vračar tada postao jedno od važnijih mesta za razvoj meteorologije, redovna meteorološka merenja u Beogradu započeta su znatno pre nastanka opservatorije. Profesor Liceja, statističar Vladimir Jakšić, doneo je instrumente iz Beča da bi 1. januara 1848. na svom imanju na Senjaku, počeo svakodnevno da beleži temperaturu, vlažnost, količinu padavina i vetar. Sama merenja nisu bila dovoljna, pa je otišao i korak dalje.

Na sledećem putovanju već 1956. uspostaviti 20 meteoroloških stacija tadašnjim rečnikom, a sledeće godine i 27 meteoroloških stanica, gde će se vršiti merenja tri puta dnevno. Veliki značaj ove mreže je što je to bila u tom vremenu najgušća mreža u Evropi i jedna zanimljivost je da je Vladimir Jakšić uspeo kod tadašnje pošte da obezbedi i bespaltnu dostavu ovih podataka.

Meteorolozi zbunjeni: Ovakvo vreme se javlja jednom u 30 godina, evo šta nas očekuje narednih dana

U podrumu nekadašnje opservatorije nalazi se postavka sa upravo tim instrumentima iz sredine 19. veka, kao i zapisima i dnevnicima. Od instrumenata se može izvojiti heliograf. To je zapravo kugla koja sabira sunčeve zrake, koji ostavljaju trag na papiru iza nje i na taj način se beleži trajanje sunčanih perioda. Organizovana meteorološka služba u Srbiji, i pored napora Vladimira Jakšića, ipak počinje s Milanom Nedeljkovićem, prvim srpskim meteorologom, koji je uspostavio i sazidao opservatoriju na Vračaru. On je bio zaslužan za to što je početkom 20. veka počela međunarodna razmena podataka iz Srbije, što je bio preduslov za prognozu vremena.

Milan Nedeljković bio je profesor Velike škole za astronomiju i meteorologiju i pariski đak što se tiče znanja koje je doneo sa studija u inostranstvu.

Nedeljković je i tvorac prvih prognoza u medijima.

Meteorolog Nedeljko Todorović otkriva: Februar donosi temperaturni rolerkoster

Naime prve prognoze objavljivane su novinama serbskim, a negde početkom 20. veka 1902. a od 1912.  u listu Politika. Istorija kaže preko 120 godina. Prve prognoze u svetu u medijima nastale su negde sredinom 19 veka, tako da je i u tom smeru Srbija prednjačila u svom vremenu.

Među svetskim opservatorijama postoji samo nekoiliko njih kao što su pariska, bečka, briselska i londoska sa dužim nizom merenja.

Proces razvoja meteorolgije u Srbiji star je gotovo dva veka, od 1848. kada su došli prvi instrumenti. , preko 1857. kada je naša zemlja imala jednu od najgušćih mreža meteoroloških stanica u Evropi i svetu. Došlo je i do razvoja modela i njihovih poboljšanja, sve kako biste imali tačnu prognozu i to ne samo za naredni dan, već i za 3 do 5 dana.