Novi film istražuje: Ko je zaista bila Majka Tereza?

Indija 1940-ih: film "Tereza – život između svetlosti i senke" priča je o monahinji koja sumnja u sebe i živi između strogih principa i spremnosti na žrtvu. A tu je i pitanje: da li je Tereza bila feministkinja?

Tereza je imala 19 godina kada je otišla u Indiju kao iskušenica. Tamo se suočila s bedom, glađu i bolestima. Živela je kao monahinja i učiteljica u Kalkuti, u katoličkom redu Loreto, koji je bio posvećen obrazovanju i misionarskom radu u Indiji. Kalkuta je bila prenaseljena, državne službe bile su preopterećene, a zdravstveni sistem praktično nije postojao. Indija se suočila s mnogim izazovima, ubrzo nakon što je stekla nezavisnost od Velike Britanije nakon dvestotinak godina kolonijalne vladavine. Zemlju su mučili nemiri, a hiljade ljudi stradalo je u nasilnim ekscesima, piše Dojče vele.

Da li je ovo najbolji film u 2025. godini?

Film "Majka", u Nemačkoj preveden kao "Tereza – život između svetlosti i senke", uranja nas u taj haos. U njemu nema estetike nalik nekakvom svetačkom oreolu – tu je gradski pejzaž pun buke, prenaseljen i sa gomilama ljudi. Majka Tereza, rođena kao Anjeza Gondže Bojadžiju 1910. godine u Skoplju, u današnjoj Severnoj Makedoniji, pojavljuje se kao žena koja traži svoju svrhu usred ruševina i teškoća. Tokom putovanja vozom je, kako se priča, iskusila svoj "poziv unutar poziva“ – da više ne živi samo za Boga, već da živi među najsiromašnijima od siromašnih.

Netfliks ima novu hit seriju, gledaoci oduševljeni: "Mnogo bolja od Stranger Things"

Žena koja se buni protiv svoje crkve

Film prikazuje Terezu (koju sjajno igra Nomi Rapas) ne kao transcendentnu figuru svetlosti, već kao ženu koja se buni protiv svoje crkve. Njen plan je bio revolucionaran: da napusti manastir, osnuje sopstveni red, preseli se u srce sirotinjskih četvrti i brine o bolesnima i umirućima – kao monahinja van reda. Crkva se tome opirala, jer je Terezina želja značila prekid sa starim tradicijama i poslušnošću. Ali ona je istrajala. Vatikan je tek 1948. godine popustio i konačno, 1950. osnovala je red Misionarke milosrđa.

Anđelina Džoli nakon pet godina ponovo u akcionom trileru

Film je vizuelno zgusnut, jezički uzdržan i podvučen muzikom distorziranih električnih gitara. On prikazuje sirotinjske četvrti Kalkute i tamošnje ljude obeležene siromaštvom i bolestima, idilični svet ženske škole gde učenice nose ružičaste haljine, kao i spartanske sobe monahinja unutar zidina manastira, gde Tereza, kao majka igumanija, vlada gvozdenom pesnicom.

Konačno otkriveno kada počinje treća sezona "Euforije": Planetarna euforija nakon četiri godine

Sujeta ili milosrđe?

Film pristupa Terezi kritički, ali s poštovanjem – samo nagoveštavajući neke kontroverze. Na primer, u jednoj tihoj sceni ona se pita da li njena posvećenost zaista proizilazi iz čistog milosrđa ili iz sujete. To je trenutak koji nakratko ostavlja po strani mit i otkriva nam Terezu koja preispituje samu sebe.

Nešto kasnije u filmu, ona razgovara o abortusu sa sveštenikom koji je na čelu manastira. On je podseća da ne osuđuje žene, već da razmotri razloge koji ih navode na takvu odluku – i odjednom se postavlja pitanje da li saosećanje dozvoljava i neslaganje – protiv institucije Crkve, koja abortus osuđuje.

Dosad neviđeni materijali i šokantne optužbe: Šta sve sadrži dokumentarac o Pafu Dediju?

Mračna strana mita

Uprkos poštovanju, slika prave Tereze – koju je papa Franja 2016. godine kanonizovao – odavno je počela da se kalja. Čak i za života, ona je bila kontroverzna ličnost. Organizacije za ljudska prava optuživale su je da je zanemarivala lekove protiv bolova i higijenu u svojim domovima, tvrdeći da su oni više ličili na hospise nego na bolnice. Tvrdilo se i da je primala stotine miliona dolara donacija iz ponekad sumnjivih izvora, a da su medicinski standardi njenih institucija bili užasni.

Britanski novinar Kristofer Hičens to je sumirao na sledeći način: "Volela je siromaštvo, a ne siromašne.“ Prihvatila je "patnju kao dar od Boga“ i nije učinila ništa da je okonča. Izjednačila je bedu siromašnih sa patnjom Hristovom, a pripisuje joj se i sledeća izjava: "Lepo je videti siromašne ljude kako prihvataju svoju sudbinu i pate poput Hrista."

Tereza je bila posebno otvorena po pitanju abortusa. U svom govoru povodom dobijanja Nobelove nagrade (1979), abortus je opisala kao "ubistvo“ i „najvećeg rušitelja mira“. Zbog toga je postala moralna figura konzervativnih pokreta – a istovremeno i meta feminističke kritike, koja ju je optuživala da je potčinila prava žena idealu samopožrtvovanja.

Objavljene nominacije za filmske i TV nagrade: Kritičari odabrali 12 filmova

Ipak, rediteljka filma, Teona Strugar Mitevska, u Terezi vidi i neke feminističke osobine: "Ona je sebi dala slobodu da bude ono što jeste kako bi postigla svoj cilj. To je, po mom mišljenju, čini izuzetno feminističkom figurom“, rekla je Mitevska u intervjuu za filmski časopis "Filmdienst“.

Paf Dedi besan zbog dokumentarca o sebi: 50 Cent likuje i tvrdi da će mu se svideti

Koliko je Tereza bila feministkinja?

Kao žena koja je stekla autoritet unutar patrijarhalne crkve, osnovala sopstveni red i privukla pažnju širom sveta, Tereza se svakako može smatrati moćnom ženskom figurom. Prkosila je konvencijama, napustila manastir i predvodila hiljade sestara – što je način delovanja koji je bio daleko od uobičajenog. Istovremeno, zalagala se za viziju ženstvenosti usredsređenu na majčinstvo, odricanje i poslušnost. Njen rad bio je posvećen pomaganju u patnjama, a ne promeni struktura. Teško da je bila feministkinja u emancipatorskom smislu – ali svakako jeste u smislu ženskog prisustva i vođstva.

U poslednjim decenijama, Tereza je patila od dubokih sumnji. Njena pisma i dnevnički zapisi, objavljeni 2007. godine, otkrivaju dubok osećaj usamljenosti i pitanje o postojanju Boga koje se stalno ponavlja. Žena koja je simbolizovala nadu širom sveta napisala je da je iznutra "ledena“, da joj nebo više ništa ne znači: "Meni ono izgleda kao prazan prostor.“ Možda je upravo to ono što njen lik čini tako ljudskim.

Izabrana je nova Žena mačka: Nećete verovati ko će je igrati u sledećem filmu o Betmenu

Zašto film dolazi u pravo vreme

Debate o abortusu, siromaštvo, verski sukobi, autoritet ženske crkve – mnogo toga je zastrašujuće relevantno i danas. Film nas suočava s pitanjem: može li žena da bude u isto vreme i sveta i politički problematična? On Terezu prikazuje kao lik sa ograničenjima. Možda upravo u tome leži njena relevantnost danas – ne kao svete figure svetlosti, već kao figure koja postavlja pitanja. Zato ovaj film, koji ništa ne objašnjava već samo posmatra, može da bude dobra prilika da se o Majci Terezi ponovo progovori.

Island se pridružio grupi zemalja koje će bojkotovati Evroviziju