Snežana Savić isprozivala javne ličnosti zbog operacija: "Nosevi su im kao Majkl Džeksonu"

Više od pet decenija Snežana Savić traje na sceni, ali tek u poslednjim godinama, kako sama kaže, igra svoje najzrelije uloge.

Publiku je posebno iznenadila i osvojila tumačenjem Jovanke Broz, koje su kritičari ocenili kao krunu njene karijere.

Od pozorišnih dasaka i kultnih televizijskih likova, preko muzike koja je obeležila jedno vreme, njen put nije bio pravolinijski, ali je uvek bio autentičan.

Snežana je progovorila o poslu, porodici, odrastanju pa je otkrila manje poznate detalje o sebi.

Snežana Savić otkrila kako je nastao čuveni evergrin "Topolska 18": Pisala je dok je studirala

Ona se nedavno vratila svojoj velikoj ljubavi pozorišnim daskama a nije krila koliko joj ej scena nedostajala.

"Pozorište mi je uvek puno nedostajalo, ali sticaj okolnosti je bio takav da nije bilo vremena. Ne kažem da nije bilo ponuda, bilo je jako lepih ponuda za pozorište i za neke klasike i za uloge koje nijedan glumac ne bi odbio. Ali okolnosti su bile takve da sam ja bila na putu, i po Americi, na turneji, ili nisam bila tu zbog snimanja neke serije i jednostavno mi se to nije uklapalo. Tako da sam za neke uloge zakasnila. Ali dobro, ima toliko toga, može da se igra. Glumac nikad nije toliko star da ne može za njega nešto zanimljivo da se nađe", ističe Snežana Savić.

Snežanu smo kroz mnoge domaće serije upoznali u raznim ulogama a ona je otkrila da li joj je neka posebno legla glumeći Malinu, Rajnu i Ninu.

"Strašno volim da se transformišem i da budem različita. Ne bih volela da me, a pokušavali su uvek, stave u neki žanr zavodnice, lepotice, dame, gospođe. Međutim, recimo, Rajna je bila potpuno žena iz naroda, koja je tako dobro prošla. Glumac po defoltu treba uvek da bude što različitiji, naravno, i u žanrovima i u ulogama koje tumači, jer to je zadatak svakog glumca, da napravi dobru transformaciju koja će da se zapamti, da bude upečatljiva, sugestivna i da joj se veruje."

Iako je uspela da izbegne ukalupljivanje, činjenica je da je oduvek važila, i danas važi, za jednu od najlepših glumica nekadašnje Jugoslavije i Srbije. Na pitanje koliko joj je taj fizički izgled pomogao, a koliko odmogao u karijeri, Snežana odgovara otvoreno.

"Taj fizički izgled je u svakom slučaju jedna pozitivna stvar, onako, da vas prime, ali nema nikakve garancije da ćete tu ostati i da ćete biti prihvaćeni. Naprotiv, uvek postoji ono: “A da vidimo sada da li tu ima nečega što vredi ili je to samo izgled, samo ono što se dobija, što je Božji dar, što nema nikakve veze sa vašim zaslugama.” Tako da ima tu dosta i nekih prepreka da se napravi nešto što će vas kvalifikovati kao nekoga ko dobro radi svoj posao."

Tokom karijere imala je priliku da igra i likove koji su daleko od lepote i glamura, a jednu takvu ulogu posebno izdvaja.

Sahranjen Miroslav Mika Aleksić

"Ja sam igrala Petriju i to je moja prva uloga, diplomska predstava. Tada još nije bila izašla knjiga Dragoslava Mihailovića, kada je moja profesorka Ognjenka Milićević iz “Književnih novina” sačinila scenario za monodramu “Petrijin venac”, i Mira Trailović me je odmah ponudila da to igram u Ateljeu 212. Igrala sam to četiri godine. Tada sam bila potpuno seljanka, sa maramom, bez šminke, još sam se postarila da izgledam što starije. A bila sam mlada glumica, tek izašla sa Akademije. Diplomirala sam tom predstavom. Ali kostim je mnogo doprineo tome da sve izgleda uverljivo u toj ulozi."

Kao majka je bila stroga, ali kao baka priznaje da je potpuno drugačija.

"Tu sam jako popustljiva i moja Anita se ljuti na mene. Kaže mi:“Prema meni nisi bila takva, zašto sada sve puštaš?” Ja joj kažem, zato što bake i deke treba da daju samo ljubav. Da unuci dobiju ljubav, a ne kritiku, ne galamu, ne viku i svađu. Samo toplinu i ljubav. A na roditeljima je da budu strogi. Tako sam rekla ćerki i ona je to prihvatila."

Unuka Nina (14), po temperamentu, kako kaže, podseća na nju, a već pokazuje i razna interesovanja.

"Mislim da ima dar za slikanje. Kao mala je stalno držala olovke, bojice, flomastere. Ide i u glumačku školu “Dadov”, ne da bi ona sutra bila glumica, to je sada potpuno irelevantno, nego da se skloni od kompjutera i telefona, da se druži sa decom. To je lepo iskustvo za decu. Važno je da se odvoje od ovih nesrećnih sprava, kako ja zovem nove tehnologije. To je ropstvo, veliko zlo protiv koga se treba boriti, ali se to nekako stidljivo radi. Nikako da se rezolutno zabrani, da se sankcioniše, da se odredi koliko sme i šta treba. To nije nimalo naivna stvar. To se radi vrlo svesno, u smislu indoktrinacije novih generacija", istakla je Snežana za Blic.

Reper pretukao Lima Hotija nasred ulice: Isplivao snimak incidenta

"Gledam sada noseve kao Majkl Džekson, je l’ to normalno?"

Snežana je poznata i po tome što se protivi estetskoj hirurgiji, a kao svoj eliksir mladosti često pominje Vlasinsko jezero.

"To je planina, nadmorske visine 1.200 metara, hiperbarična komora, kiseonik, voda, zdravo, čisto, apsolutno nezagađeno. Kada odem tamo, za mesec dana se stvarno podmladim deset godina. Dobro, ima sada mogućnosti da se žena malo osveži, na način koji nije drastičan. Ali ja gledam sada noseve kao Majkl Džekson, je l’ to normalno? To je groteskno. Sve je lepo kad je nešto lepo, zategni, pritegni, podigni tonus i izgledaš sveže. Ima hijaluron, ima svašta, ali da budeš smešan ili isti kao svi, to me strašno smeta. Lepota je u posebnosti, a ne u tome da svi budu isti."

Na početku 2026. godine, osvrćući se unazad, Snežana ne beži od razmišljanja o propuštenim prilikama i greškama.

"Ima toga, znate koliko, u životu. Ne razumem ljude koji kažu: “Ja bih sve isto”. Kako isto? Onda si glup. Čovek je emotivno biće, greši, to je ljudski. Pravi promašaje, greške, često nesvesno, iz emocija. Tada se teško gleda kroz realne naočare. Kada se zavesa digne, ispostavi se da neka idealna bića i neke ljubavi nisu bile takve. Ali i to je neka vrsta ljubavi, jer ljubav je iluzija. Ja se sa Dučićem i njegovom pesmom “Ljubav” u tome potpuno slažem: “Da li je to žena ili sena na prelasku preko moga puta. Tumaranje misli bez svesti i cilja i sve delo jednog bolnog minuta”. Ima i ona divna pesma u filmu “Život je lep”, Bore Draškovića, u kojem sam igrala. Stih pesme koju peva Sonja Savić, odnosno Bebi Dol glasi: “Ljubavi, kratka srećo, opseno”. To je toliko dobro i tačno rečeno. Božanstveno", mišljenja je Snežana Savić.

Aleksandru Radović pomešali sa Tinom Ivanović: Ona rekla da ne zna ko je - Reakcija Tine ekspresna

Prvi snimak Tamare Milutinović i Darka Jevtića nakon priča o razvodu: "Šta je ovo, bejb"