Zbogom neredu u zamrzivaču: Ovaj trik štedi duplo više mesta, a kese vam više neće trebati

U gotovo svakoj kuhinji desi se ista scena: ručak je završen, ostalo je malo supe ili povrća, a kesice za zamrzavanje su potrošene. U tom trenutku mnogi posegnu za prvim rešenjem koje im je pri ruci, ne razmišljajući da postoji jednostavniji i uredniji način da se hrana sačuva.

Zapravo, nekoliko malih promena u načinu na koji zamrzavamo namirnice može da napravi veliku razliku – i u prostoru u zamrzivaču i u količini hrane koja završava u kanti. Sve više ljudi zato pronalazi praktične metode čuvanja hrane koje ne zahtevaju gomilu plastike, a istovremeno pomažu da kuhinja bude organizovanija i preglednija.

Natopite toalet papir sirćetom i ostavite 10 minuta: Rešićete se najgoreg problema u kući zauvek

Zašto ova promena ima smisla baš kod nas

Razlog za takav pristup nije samo praktičnost.

Brojke pokazuju da globalna proizvodnja plastike dostiže oko 460 miliona tona, dok se reciklira tek oko devet odsto. Istovremeno se u Evropskoj uniji svake godine stvori više od 59 miliona tona otpada od hrane, što je oko 132 kilograma po stanovniku. U mnogim domaćinstvima u Srbiji uobičajeno je da se kuva i za naredni dan, pa je logično da se ostaci čuvaju na što jednostavniji i pregledniji način.

Pet načina za zamrzavanje bez kesica

Čvrste posude: Najbolje za supu, variva, sosove, kuvani pirinač i naseckano povrće. Birajte modele koji dobro dihtuju.

Tegle sa širokim grlom: Odlične su za sos od paradajza, temeljac i kari. Ostavite 2 do 3 cm prostora pri vrhu jer se tečnost širi.

Silikonski kalupi: Idealni za začinsko bilje u maslinovom ulju, limunov sok, pesto i male porcije temeljca.

Čudo od nula dinara: Jorgan će vam mirisati na čistoću bez kapi omekšivača

Papir za pečenje za odvojeno zamrzavanje: Koristan za ribu, burgere, peciva i voće koje ne želite da se zalepi u jednu grudvu.

Aluminijumska ili providna folija za kraće vreme: Praktična je za hleb, kolač ili složenac kada znate da ćete ih potrošiti kroz nekoliko nedelja.

Šta ide u koju posudu

Ipak, treba znati da ne traži svaka namirnica isto. Tečnosti vole malo slobodnog prostora pri vrhu, a komade mesa, ribe ili voća isplati se prvo zalediti odvojeno pa tek onda spremiti zajedno.

U Srbiji se tegle, čvrste kutije i silikonski kalupi bez problema mogu naći u većim prodavnicama pa ne morate tražiti ništa posebno niti skupo.

Tri mala trika koja štede prostor

• Bobičasto voće prvo rasporedim u jednom sloju pa tek onda spremim u posudu.
• Naseckani luk, paprika ili šargarepa bolje se ponašaju kada ih najpre stavim u papirnu kesu pa u kutiju.
• Palačinke, burgeri i knedle uvek idu komad po komad na dasku pre spremanja. Tako se ništa ne zalepi u jednu ledenu grudvu.

Dve kašike sirćeta na aluminijumsku foliju čine čuda: Kad vidite čemu služe odmah ćete otrčati u kuhinju

Zašto ćete razliku primetiti već ove nedelje

Dobra organizacija brzo se oseti i na računu i u kuhinji. Zamrzavanje zaustavlja rast mikroorganizama koji kvare hranu, a rokovi čuvanja najčešće se više odnose na kvalitet nego na samu upotrebljivost. Većina kućnih zamrzivača radi oko -18 °C, što je sasvim dovoljno za svakodnevne potrebe.

U manjim stanovima svaki centimetar prostora vredi, pa uredno slaganje odmah postaje korisna navika.

Na kraju, zamrzavanje hrane bez gomile jednokratnih kesica nije velika filozofija.

Zaboravite na skupe prskalice, karton je sve što vam treba za savršen travnjak

Prolećna magija u saksijiI: Kako pravilno i bez stresa presaditi biljku