Čarobno ostrvo bez puteva, bez telefonskog signala, struje - skoro i bez turista

Na zapadnoj obali Italije nalazi se ostrvo Palmarola koje nema naselja ni puteva. Nema struje, signala za mobilni telefon, niti trajektnog terminala. Većinu dana jedini način da se dođe do ostrva je malim brodom iz Ponze, osam kilometara preko Tirenskog mora.

Nalazi se zapadno od Rima, dovoljno blizu za jednodnevni izlet, ali dovoljno daleko da se saobraćaj, gužve i stalno kretanje italijanske prestonice čine kao da su na nekoj drugoj planeti. Dok rimski forumi, fontane i trgovi privlače milione posetilaca, Palmarola uglavnom nije primećena u turističkim planovima. Mnogi turisti nikada nisu ni čuli za nju, a ni mnogi Rimljani nikada ne idu na to ostrvo.

Magija Uskrsa u srcu Austrije: Bečki sajmovi ponovo otvaraju vrata posetiocima

Ono što privlači prolaznike nije infrastruktura ili praktičnost, već njihovo odsustvo. Palmarola se strmo uzdiže iz vode u vulkanskim liticama, prošarana morskim pećinama i uskim uvalama. Postoji samo jedna plaža, mreža pešačkih staza koje vode u unutrašnjost i malo znakova modernog razvoja.

Dolazak na ostrvo iz Rima uključuje voz do luke Ancijo, trajekt do Ponze, a zatim dogovor sa ribarom ili vlasnikom privatnog broda za povratno putovanje. Bez stalnih stanovnika, Palmarola je destinacija koju više oblikuju vreme, geologija i godišnja doba nego turizam.

Tamo gde vreme stoji, a vino teče: Ovaj toskanski dragulj krije najlepše ulice i najfinija vina

Na ostrvu je samo jedan restoran, O'Francese, koji poslužuje svežu ribu i iznajmljuje ograničen broj jednostavnih soba uklesanih u stare ribarske pećine uz litice. Gosti rezervišu mesecima unapred i borave na bazi punog pansiona, sa cenama noćenja koje počinju od 150 evra ili 175 dolara.

Marija Andreini, 44-godišnja IT radnica iz Treviza u severnoj Italiji koja radi na daljinu, posećuje Palmarolu svakog leta sa svojim suprugom Marijom, bankarskim menadžerom, i njihovim 15-godišnjim sinom Patricijom.

"Toliko toga ima za raditi, a tako malo za raditi. Dane provodimo roneći i sunčajući se na plaži restorana, napravljenoj od ružičastih koralnih oblutaka. Noću ležimo na plaži i posmatramo zvezde, šetamo sa bakljama. U zoru nas vlasnici bude kako bi nas vodili na planinarenje do najvišeg vrha ostrva da bismo gledali izlazak sunca. Zapanjujuće je", rekla je.

Destinacije koje bi 2026. mogle postati nove turističke zvezde

Drevne ruševine

Pešačke staze vode od plaže u unutrašnjost, penjući se do ruševina srednjovekovnog manastira i ostataka praistorijskog naselja.

"Za večeru jedemo svežu ribu iz mreže. Cele nedelje osećamo se kao da imamo neko iskonsko iskustvo brodoloma, pomalo poput Kremenka na odmoru", kaže Andreini, koja posetiocima savetuje da ponesu planinarske cipele uz odeću za plažu.

Evropski dragulj koji je savršen 365 dana u godini: Mir, luksuz i nestvarna priroda na jednom mestu

Kaže da je mnogo putovala, uključujući i Maldive, ali misli da je Palmarola nenadmašna. Njeni pejzaži su "očaravajući“, dodaje, "i nalazi se u mom dvorištu – Italiji. Teško je poverovati da možemo da se pohvalimo tako fantastičnim mestom“.

Iza glavne plaže, obalu ostrva najbolje je istražiti brodom. Litice formiraju morske stene, tunele i pećine, a okolne vode privlače ronioce, kajakaše i ronioce sa bocama. Jedine životinje koje će posetioci verovatno sresti na kopnu su divlje koze, koje se skrivaju među niskim palmama koje su ostrvu dale ime.

"To je putovanje nazad u praistorijska vremena kada su se pećinski ljudi okupljali ovde u potrazi za dragocenim crnim opsidijanom, koji je još uvek vidljiv u crnim prugama litice, a koristio se za izradu oružja i alata", rekao je lokalni istoričar Silverio Kapone za CNN. "Vrlo se malo toga promenilo u pejzažu od tada".

Viralni "sudoku" trik za pakovanje kofera: Ponesite manje stvari, a više kombinacija

Kapone živi na Ponzi, najbližem ostrvu i polazištu za Palmarolu, koju redovno posećuje, ponekad vodeći svog tinejdžerskog sina na vikend kampovanje u divljini sa prijateljima. Kaže da je ostrvo dugo bilo nenaseljeno.

"Palmarola je oduvek bila pusto ostrvo, to ga čini posebnim. Stari Rimljani koristili su ga kao pomorsku stratešku osmatračnicu u Tirenskom moru za svoju carsku flotu, ali ga nikada nisu kolonizovali", rekao je.

Ostavili posao da postanu travel influenseri – sada troše poslednju ušteđevinu

Sveti ritual

Vlasništvo nad ostrvom datira iz 18. veka, kada su napuljske porodice poslate u kolonizaciju Ponze mogle da podele Palmarolu među sobom. Danas je u privatnom vlasništvu, podeljeno na brojne parcele koje drže porodice koje i dalje žive na Ponzi.

Na liticama su male pećine pretvorene u jednostavne privatne stanove, neke obojene u belo i plavo. Ribari su ih istorijski koristili kao skloništa tokom oluja, a mnogi vlasnici ih i dalje drže opremljenim u slučaju da vreme spreči povratak na Ponzu.

Isplivala lista najomraženijih država u 2026: Prvo mesto će vas ozbiljno iznenaditi

Mala bela kapela posvećena svetom Silveriju nalazi se na vrhu morske stene. Silverije, papa iz šestog veka, bio je prognan u Palmarolu i veruje se da je tamo umro.

Svakog juna ribari plove iz Ponze u Palmarolu za praznik San Silverio, noseći cveće u kapelu i paradeći drveni kip sveca brodom. Učesnici se naizmenično penju strmim kamenim stepenicama do najviše niše, gde se nalazi glavni oltar, kako bi se molili i meditirali.

"Bunker" u kojem se skrivaju najveći milijarderi na svetu: Ostrvo poznato po neverovatnoj sigurnosti

"To je sveti ritual. Molimo mu se svakog dana. Mnogi muškarci iz Ponze, poput mene, dobili su ime po svecu, koji je naš zaštitnik. Verujemo da njegov duh i dalje živi u vodama Palmarole", kaže Kapone, piše N1 Sarajevo.

Lokalne legende govore o mornarima uhvaćenim u olujama koji su se molili svetom Silveriju i bili spaseni.

"Ukazanje sveca, koji se uzdizao iz vode, spasilo ih je i bezbedno ih vratilo u Palmarolu, gde su nedeljama preživljavali u pećinskim skloništima", zaključio je Kapone.

Kim Kardašijan lansirala energetski napitak koji sadrži misteriozni sastojak: On menja kofein