Turisti u jesen hrle u "beli grad severa": Evo šta obavezno obići u njemu

Dok mnoge svetske destinacije traže načine da se izbore sa prekomernim turizmom, Helsinki je pokazao da dugoročna i pažljivo planirana strategija može da učini razliku.

Pretrpanost gradova, rast cena stanova i pritisak na infrastrukturu uobičajene su posledice masovnog turizma, a negativan uticaj na životnu sredinu sve je izraženiji. Umesto da se bori protiv posledica, Helsinki je već decenijama gradio temelje održivog turizma i upravo zahvaljujući tome dva puta zaredom proglašen je najodrživijom turističkom destinacijom sveta.

Idealan za jesenju čaroliju: Ovaj grad je mesto u kome vreme stoji

Briljira u svim kategorijama

Ovo priznanje dolazi iz Global Destination Sustainability (GDS) Index-a, međunarodnog sistema rangiranja koji ocenjuje više od 100 gradova na osnovu 70 pokazatelja. Helsinki je briljirao u svim kategorijama - od upravljanja destinacijom i lanca snabdevanja, preko socijalne održivosti, pa sve do ekoloških performansi. Njihov pristup pokazuje da turizam može biti i ekonomski uspešan i društveno odgovoran, ako je vođen jasnom vizijom i transparentnošću.

Jedna od ključnih prednosti Helsinkija leži u saradnji različitih aktera - gradske vlasti, hotela, lokalnih biznisa i samih građana. Činjenica da čak 99 odsto soba u velikim hotelima ima ekološke sertifikate, jasno govori koliko je održivost postala deo identiteta ovog grada. 

Pored toga, Green Destinations sertifikacija, koju Helsinki nosi od 2025. godine, potvrđuje da standardi održivosti nisu samo deklarativni. Oni su jasni, merljivi i priznati na međunarodnom nivou.

Lugano: Italijansko-švajcarski biser koji spaja kontraste ostaviće vas bez daha

Broj stranih turista raste iz godine u godinu

Zanimljivo je da ovakav model ne odbija turiste - naprotiv. Broj međunarodnih posetilaca u Helsinkiju raste, a istraživanja pokazuju da sve više putnika širom sveta želi destinacije koje brinu o ljudima i prirodi. Turizam ovde nije shvaćen kao industrija koja iscrpljuje resurse, već kao prilika da grad postane bolje i zdravije mesto. Grad mora biti isti i za one koji u njemu žive i za one koji ga posećuju.

Helsinki je danas primer da održivi razvoj ne mora biti kompromis između ekonomije i ekologije, već način da se oba cilja ostvare istovremeno. Njihova poruka je potpuno jasna. Budućnost turizma leži u odgovornosti, a gradovi koji to prepoznaju biće oni koji će dugoročno pobediti u globalnoj turističkoj utakmici.

Inače, Helsinki je glavni grad Finske, ujedno i njen kulturni, medijski i finansijski centar. Poznat je i kao "beli grad severa“ zbog velikog broja belih građevina u samom centru grada koje su sagrađene još u 19. veku. 

Helsinki broji oko 630.000 stanovnika različitih nacionalnosti, što ga čini multikulturalnom sredinom. Smešten je na obali Baltičkog mora gde se sam centar grada pruža oko glavne luke "Eteläsatama", zbog čega se mnoge znamenitosti Helsinkija upravo ovde i nalaze. Poseduje razne turističke atrakcije, puno zelenih površina i parkova, kao i bogatu istoriju.

Ljubitelji piva razočarani Oktobarfestom: "Glamping" smeštaj 64 evra za noć

Šta videti u Helsinkiju?

Kao i London, i Helsinki ima svoj točak sa čijeg vrha možete uživati u panorami celog grada. Ovde vožnja traje 12 minuta, a košta isto toliko evra.

U blizini točka nalazi se i pravoslavna katedrala Uspenski koju je projektovao ruski arhitekta Gornostajev, a odiše vizantijskim i slovenskim stilom. Druga katedrala koju se isplati videti je helsinška. Reč je o luteranskoj crkvi čija je unutrašnjost, kao i kod ostalih protestantskih crkava, veoma skromnog izgleda.

Zanimljiv je i Muzej dizajna, isto kao i Muzej savremene umetnosti. I jedan i drugi sadrže brojne vredne eksponate koji vas neće razočarati.

Svakako obiđite i Suomenlinu, ostrvo pod zaštitom Uneska, koje je u istoriji služilo za posmatranje nailaska neprijateljskih brodova. Cena obilaska iznosi 10 evra.

Podzemni grad

Finska je još davno napravila master plan koji je imao za cilj iskorišćavanje podzemnih resursa koji su veoma važni  za razvoj gradske strukture Helsinkija i  susednih područja, a sve u cilju stvaranja jedinstvene i ekološki  efikasne strukture. 

Tako je, još od 1960. godine, Helsinki bio veoma zainteresovan za iskorišćavanje mogućnosti za podzemnu gradnju, a pravljenjem master plana, Helsinki je postao prvi grad u svetu koji je planski razvio strategiju stvaranja podzemnog grada.

Organizujte jesenje putovanje iz snova: Posetite Ankaru i njena skrivena blaga