Razgovor sa samim sobom ne znači da ste ludi: U pitanju je izuzetno moćan alat za mentalno zdravlje

Možda vam deluje čudno, ali razgovor sa samim sobom, naglas, može biti jedna od najmoćnijih navika za mentalno zdravlje. Ono što mnogi smatraju neobičnim ponašanjem, nauka potvrđuje kao korisnu praksu koja nam može pomoći da bolje razumemo sebe, regulišemo emocije i ojačamo svoje samopouzdanje.

Jedna sagovornica koja ovu naviku praktikuje od detinjstva priznaje da joj je ona postala ključni deo svakodnevne rutine. I nije usamljena, psihoterapeuti preporučuju ovakav oblik unutrašnjeg dijaloga svima koji prema sebi imaju manje saosećanja nego što ga pokazuju drugima.

Znate li šta kisela voda radi vašim kostima?

Niko ne može da im kaže ne: Dve stvari zbog kojih emotivno inteligentni ljudi uvek dobiju ono što žele

Zašto je korisno pričati sam sa sobom?

Jača osećaj sopstvene vrednosti

Kada sebi nešto kažete naglas, zapravo učvršćujete ideju da vi sami imate kontrolu. Na taj način "prevaspitavate" delove sebe koji nisu imali priliku da izgrade zdravu sliku o sopstvenoj vrednosti. Umesto da dozvolite drugim glasovima iz okoline da preovladaju, vi preuzimate ulogu sopstvenog vodiča.

Pomaže u upravljanju emocijama

Svi se, bez obzira na godine, ponekad borimo sa burnim emocijama. Kritični unutrašnji glas često može brzo da nas odvede u spiralu negativnih misli. Ali kada sebi kažete nešto umirujuće – poput „u redu je da se ovako osećaš, to je ljudski“ – šaljete poruku sigurnosti svom nervnom sistemu. Takve rečenice mogu delovati kao emocionalni oslonac u teškim trenucima.

Poboljšava odnose sa drugima

Način na koji razgovaramo sa sobom često se reflektuje na to kako komuniciramo sa drugima. Kada naučimo da bolje razumemo sopstvene emocije, manje su šanse da ih projektujemo na druge. Umesto da burno reagujemo, postajemo sposobniji da odgovorimo smireno i jasno, čak i u stresnim situacijama.

Pomaže da zadržimo smisao za humor

Razgovor sa sobom ne mora biti ozbiljan – naprotiv. Može da bude prilika da se nasmejemo sebi, svojim mislima, greškama ili neobičnim navikama. Ova doza samoironije može da ublaži stres, promeni perspektivu i podseti nas da ne moramo sve da shvatamo previše ozbiljno.

Podstiče radoznalost i samorazumevanje

Kako starimo, često gubimo naviku da postavljamo pitanja, naročito sebi. Ali razgovor sa sobom otvara prostor za radoznalost i dublje razumevanje sopstvenih potreba, želja i osećanja. Umesto osuđivanja, pružite sebi glas podrške i saosećanja, ali i iskrenog suočavanja sa onim što vas muči.

Kako da počnete da razgovarate sa sobom, a da vam ne bude neprijatno

Ako vam ideja deluje neobično, pokušajte polako. Ne mora da bude ni veselo ni „pozitivno“ – dovoljno je da bude iskreno. Pitajte sebe: „Kako se osećam?“, „Zašto se tako osećam?“, „Šta mi je pomoglo prošli put kad sam bio u sličnoj situaciji?“ Zamislite da razgovarate sa nekim bliskim, tako će sve delovati prirodnije.

Takođe, korisno je da obratite pažnju na misli koje vam se često ponavljaju. Zapišite ih i pokušajte da ih preispitate. Da li vam te misli pomažu ili vas sputavaju? Želite li i dalje da im verujete ili biste želeli da ih se oslobodite?

Kao što kaže terapeutkinja Saba Luri: „Odnos koji imate sa sobom je jedan od najvažnijih odnosa u životu,“ piše Real Simple. 

Prekid bliskog prijateljstva: Evo koliko često ljudi o tome razmišljaju

Zašto vam kosa opada: Devet skrivenih uzroka koji mogu ugroziti vaše vlasi i kako da ih sprečite