UNA vas vodi na jedinstven doživljaj: Mapiranje svetih stabala zapisa u Šumadiji

Sveta stabla su stabla kojima ljudi daju posebno religijsko ili simboličko značenje. U našoj religiji takozvani zapisi su nekada bili zamena za crkvu, a oduvek su vezivali ljude. U okviru projekta TreeGems trenutno se mapiraju ta stabala u celoj Šumadiji, a zanimljivo je što svako od vas može da pomogne u potrazi.

Hrast sladun. Star oko 400 godina u Čumiću kod Kragujevca. Visok je 18 metara, sa krošnjom širom od 20 metara i preživeo je dva udara groma. Ali to nije razlog zašto ga je zajednica sačuvala.

Glečer u Italiji više nije glečer: Toliko se otopio da ga geolozi više ne mogu meriti kao zadnjih 130 godina

Šta se dešava u vašem organizmu ako jedete kisele krastavce svaki dan?

"Za nas je od velikog duhovnog značaja, povezuje meštane, ljude, pozitivno deluje na sve nas. Svake godine, leti kada su trojice, trojičke litije meštani se okupe, bude puno dečice, puno nas meštana, poslužimo se, čita se molitva, pomolimo se Bogu za blagoslov i porodica i rod na njivama", kaže za UNU Nataša Petrović, vlasnica hrasta sladuna.

Krst na stablu ovog hrasta svake godine iznova na litiji nožem urezuje sveštenik. I on predstavlja zapis.

"Osnovna karakteristika je ovako urezan krst po pravilu sa zapadne strane i ova stabla su vekovima služila i kad nije bilo crkava za različite obrede, ne samo za litije, nego su tu bila i krštenja po predanjima i venčanja, suđenja, sastanci, pa čak i ustanci", ističe za UNU Nikola Šušić, rukovodilac projektar Treee gems.

Za zapise postoje brojna verovanja.

Kao osveštano stablo, poput ove oskoruše, zapis se ne sme seći i ne smeju mu se lomiti grane, niti se na njemu sme spavati ili se na njega penjati. Veruje se da će svakoga ko to ne može zadesiti velika nesreća.

Oskoruša i hrast nije jedino drveće koje se bira. To mogu biti i mnoga druga, poput lipe, cera ili bukve. Da bi ovu kulturnu baštinu naše zemlje znalo više ljudi, pokrenut je projekat „Tree gems”. U njemu se beleži drveće u tri grupe: skriveni dragulji, koji su stari vekovima, mlada i osušena stabla.

"Prolazimo tih nekih 170 sela na području Šumadije, tražimo sve te zapise i planiramo da na osnovu toga zabeležimo sve zapise na tom području, od čega ima oko 200 koje smo do sada dokumentovali. Među tih 200 sada imamo oko 40 posebno velikih stabala kao što je ovo, koje mi nazivamo skrivenim draguljima, odnosno hidden gems Šumadije", kaže Šušić.

U projektu mapiranja ovih zapisa rade naučnici iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja, kojima pomaže lokalno stanovništvo.

"Veoma značajan deo projekta su građani, kao ekološko istraživačko društvo mi poznajemo ovaj teren imali smo tu različita istraživanja i uključujemo one građane koji poseduju određen informacije koje nas mogu povezati sa drugim ljudima koji znaju gde su zapisi, koje su to vrste, koliko su stari, neke interesantne priče", naglašava za UNU Filip Grbović, biolog iz EID Mladen Karaman, saradnici pri Tree Gemsu

Bez građana na lokalu ne bi bilo moguće da se u potpunosti završe projekat tokom ove i naredne godine. Zato ukoliko znate da negde postoji drvo zapis možete na sajtu Treegems.rs u odeljku Građani da ostavite informacije, poput fotografija, obima ili koordinata. A ko može, preporuka je da ode i lično na njihovu lokaciju.

"Velika stabla valja zagrliti i primiti njihovu energiju", kaže nam Nataša.

MI smo poslušali savet, a vi se odazovite na poziv za "pomoć u projektu",da bismo što bolje povezali istoriju, kulturu i sadašnjost