Svi kažemo torba ili tašna, a niko ne zna srpsku reč: Izbrisana je iz upotrebe, a zvuči prelepo

Da li znate šta u ovom trenutku imate u "špagu"? Ili šta nosite u "obramnici"? Kada ste poslednji put obuli "postole"? Imate li u rukama neko "remestvo"? Teško da biste išta razumeli kada bismo vam se obratili jezikom predaka.

Ali, jezik je živ, konstantno se menja, prilagođava se novim generacijama i društvenim pojavama, ne može ostati zamrznut u vremenu. Iz tih razloga dešava se da neke reči potpuno iščeznu iz upotrebe ili budu zamenjene drugim, često stranim.

Postao viralan zbog lude ideje: Kupio 68 srećki u avionu, ali krajnji rezultat niko nije očekivao

Na ovim prostorima vekovima su se preplitale različite civilizacije, kulture, religije. I narodi koji su davno nestali u hodnicima istorije utisnuli su svoje tragove, koji tu i tamo izrone iz prošlosti u vidu arheoloških nalaza. Koliko se jezika i reči čulo i smenilo od vremena sveslovenskog vrhovnog božanstva Peruna do naših dana, teško je i pretpostaviti.

Nije ni čudo što se u srpskom jeziku danas koriste i mnoge reči koje mu ne pripadaju, ali za koje ne može da se nađe domaći pojam. Mnoge su i zamenjene – turcizmima, germanizmima, anglicizmima i ostalim tuđicama.

Sve su one učinile naš rečnik bogatijim i dinamičnijim. Ipak, kada biste sada čuli neku staru reč na starosrpskom ili praslovenskom jeziku, neku koja je ostala daleko u prošlosti, verovatno ne biste imali pojma šta bi mogla da znači.

Danas, na primer, podlogu na koju uveče spuštamo glavu zovemo turcizmom jastuk, a naši preci govorili su "uzglavlje", "uzglavnica", "blazina". Interesantno je poreklo ove poslednje, koja se inače čuje u slovenačkom. Blazina je najpre bila greda na krovu, a kasnije ona na kojoj počivaju krovne rožnjače, što se metaforički može shvatiti kao jastuk, objašnjava Instagram stranica poreklo_reči.

Domaća reč za turski jorgan bila je "perina", iz vremena kada se pokrivač punio perjem. Možda se još čuje u nekim krajevima Srbije. Balkanski turcizam persijskog porekla papuča (doslovno pokrivač za noge) istisnuo je reč praslovenskog porekla "postola" (od pod + stati). Ako ste često u Grčkoj, možda ste čuli sličnu reč "papoutsia", odnosno cipele.

Zašto stjuardese nose svilenu maramu: Ima niz funkcionalnih uloga

Turska kesa proterala je slovensku "mošnju" (izvorno kesa od kože), a njeni ostaci danas se vide u reči mošnice. Mađarska cipela zamenila je staroslovensku "crevlju", koja je proistekla iz reči "crevo", čije je prvobitno značenje bilo odrezana koža.

Balkanski turcizam arapskog porekla zanat (veština, znanje) potisnuo je u zaborav staroslovensko "remestvo", tok je turski džep zamenio domaću reč "špag" (razrez), koju je Vuk Karadžić zabeležio u Dubrovniku i Crnoj Gori.

Turska torba i nemačka tašna zauvek su iz upotrebe istisnule pregršt domaćih reči: "užinara", "obramnica", "uprtnjača" (od prtiti – nositi, tovariti). Ranije smo čoveka bez kose opisivali slovenskim pridevima "lis" i "plješljiv", dok danas koristimo turski izraz ćelav (od "kel").

Zašto hleb iz kese traje mnogo duže od klasičnog: Nije samo do aditiva

Objavljena lista nacija koje najbolje spavaju i ovo je njihova tajna