Da li je plućna embolija izlečiva?

Postoji pitanje koje lekar čuje češće nego što bi se moglo pretpostaviti: da li je plućna embolija izlečiva i da li se možemo potpuno oporaviti? Odgovor nije jednostavan.

Zavisi od brzine reakcije, stanja srca i pluća pre nego što je ugrušak nastao i dospeo u pluća, kao i od toga koliki je deo arterije bio blokiran. Ali jedno je sigurno - plućna embolija nije nužno smrtna presuda.

Zbog ove brojke cela Srbija je iznenađena: Batut izdao upozorenje

Procene pokazuju da se svake godine u Sjedinjenim Državama registruje oko 900.000 slučajeva duboke venske tromboze (DVT) ili plućne embolije. Kod dela pacijenata stanje se otkrije prekasno, što značajno povećava rizik od smrtnog ishoda. Razlika između te dve grupe najčešće leži u jednoj ključnoj stvari - vremenu.

Šta se zapravo dešava u telu

Plućna embolija nastaje kada se krvni ugrušak, najčešće formiran u dubokim venama nogu ili karlice, odvoji i putuje krvotokom sve dok ne dođe do plućnih arterija. Tu se zaglavi. Protok krvi prema plućima, i kiseonika prema srcu, biva delimično ili potpuno prekinut.

Povremeno, krivac nije klasičan ugrušak. Tumorske ćelije, mehurići vazduha, mast ili amnionska tečnost mogu izazvati isti efekat blokade. Bez obzira na uzrok, posledice po organizam mogu biti dramatične i brze.

Umor i slabost: Znaci da vam nedostaje važan, ali zanemaren vitamin

Simptomi nisu uvek upadljivi. Kratak dah, bol u grudima koji se pojačava pri disanju, ubrzan rad srca - sve to može lako da se pobrka sa anksioznošću ili nekom drugom smetnjom. Upravo zbog toga se plućna embolija često pogrešno dijagnostikuje.

Mogu se javiti i povišena temperatura, iskašljavanje krvi ili vrtoglavica. Kod pacijenata sa DVT-om, čest prateći simptom je i otok jedne noge.

Kako se zaštititi od krpelja: Batut izdao jasne smernice, mogu biti teške posledice

Da li je embolija izlečiva - i pod kojim uslovima

Nelečena ili masivna plućna embolija može imati visok rizik od smrtnog ishoda, posebno ako se ne prepozna na vreme. Rizik značajno zavisi od veličine ugruška, opšteg zdravstvenog stanja pacijenta i brzine pružanja medicinske pomoći.

Kada se stanje prepozna na vreme i pacijent dobije odgovarajuću medicinsku negu, prognoza se drastično menja. Lečenje postoji i ono funkcioniše. Antikoagulansi, lekovi koji razređuju krv, sprečavaju dalje zgrušavanje i daju telu šansu da počne da rastvara ugrušak. Za teže slučajeve postoji tretman koji se naziva trombolitička terapija. Ona direktno razgrađuje i rastvara postojeći ugrušak. Nekada je neophodna hospitalizacija, zavisno od ozbiljnosti embolije.

Zamislite to ovako: ugrušak koji zatvori arteriju nije kamena ploča. Organizam često može postepeno da ga razgradi, posebno uz odgovarajuću terapiju i dovoljno vremena. Antikoagulansi su ta pomoć. Vreme je ono što pacijent mora da obezbedi time što će reagovati čim primeti simptome.

Koliko traje lečenje i oporavak

Ovo je pitanje koje mnogi pacijenti postave tek kada su već u bolnici, a odgovor ih iznenadi. Lečenje razređivačima krvi ne traje nedelju ili dve. Ako je embolija nastala kao posledica operacije ili traume, terapija traje nekoliko meseci, ponekad i do godinu dana. Ako uzrok nije privremen ili je pacijent ranije već imao trombozu ili emboliju, terapija može biti dugotrajna, pa čak i doživotna.

Zbog vejpa pluća "pucaju" kao kokice: Lekari dijagnostikovali novu bolest

Oporavak tela nakon embolije može trajati i nekoliko meseci. Posebno je zahtevan kod pacijenata koji već imaju srčane ili plućne probleme. Kod manjeg broja pacijenata ugrušak se ne povuči u potpunosti. Tada može doći do plućne hipertenzije i oblika srčane insuficijencije. To je stanje koje donosi hronične simptome: otežano disanje, umor, vrtoglavicu, otok i bol u grudima pri fizičkom naporu.

Upravo zbog toga razgovor sa lekarom nije jednokratna stvar. Pitanja o trajanju terapije, riziku od krvarenja koji nosi lečenje razređivačima krvi i o tome šta treba promeniti u svakodnevnom životu. Sva ta pitanja imaju konkretne odgovore koji se razlikuju od pacijenta do pacijenta.

U Srbiji prvi put urađena transplatacija pluća: Višečasovna operacija sa dobrim ishodom

Ko je u riziku i može li se sprečiti

Svako može dobiti plućnu emboliju, ali postoje faktori koji povećavaju tu verovatnoću: prethodna duboka venska tromboza, gojaznost, srčana insuficijencija, visok krvni pritisak, trudnoća, dugi periodi sedenja (na primer u avionu ili vozu), nedavna operacija, aktivni karcinom ili uzimanje oralnih kontraceptiva (posebno kod pušača). Sve su to okidači koje medicina prati i uzima u obzir pri proceni rizika.

Preventivne mere postoje i nisu komplikovane: razređivači krvi u periodu oporavka nakon operacije, kompresivne čarape koje poboljšavaju venski protok, redovne pauze i kretanje na dugim putovanjima. Sve to smanjuje rizik. Nije garancija, ali statistički, svaka od tih navika mnogo znači.

Oni koji su već imali emboliju ili DVT ne smeju sebi dozvoliti luksuz neznanja o sopstvenom stanju. Osobe koje su već imale DVT ili plućnu emboliju imaju povećan rizik od ponovne epizode, zbog čega su redovne kontrole i pridržavanje terapije izuzetno važni. To je gotovo svaki treći. Identifikacija uzroka prve embolije i lečenje svih pridruženih stanja nisu opcija - to je osnovna zaštita.

Kada je hitno i zašto to mnogi propuste

Problem sa plućnom embolijom nije samo medicinski, već i psihološki. Simptomi se lako racionalizuju. Otežano disanje? Stres. Bol u grudima? Napetost mišića. Ubrzan puls? Kafa. Svaki od tih razloga može biti tačan, a može biti i signal koji telo šalje jer mu je arterija blokirana.

Pacijenti sa visokim faktorima rizika moraju biti posebno oprezni. Ako postoji bilo koji od pomenutih faktora i pojave se neuobičajeni simptomi, hitna medicinska procena nije preterivanje - ona je jedina razumna reakcija. Danas postoje dijagnostičke metode koje relativno brzo mogu potvrditi ili isključiti plućnu emboliju.

Pitanje nije samo da li će neko dobiti emboliju. Pravo pitanje je: hoće li je prepoznati na vreme? Jer medicina danas ima odgovor na emboliju, ali ne može da pomogne pacijentu koji čeka da vidi da li će simptomi sami proći.

Smrtonosni virus hara, a vakcina je daleko: Epidemiolog otkriva šta je najveći problem sa hantavirusom

Šta lekar zaista treba da zna o vama

Svaki razgovor sa lekarom o plućnoj emboliji trebalo bi da pokrije nekoliko ključnih tačaka:

• Vaša medicinska istorija: Prethodne tromboze, moždani udar, operacije.
• Lekovi: Sve što uzimate, uključujući kontraceptive.
• Porodična anamneza: Postoje nasledni poremećaji zgrušavanja krvi koji se ne vide "golim okom".
• Pridružena stanja: Hipertenzija, srčana oboljenja, gojaznost, karcinom.

U susret Svetskom danu hipertenzije: Redovna kontrola pritiska spašava život

Što lekar ima više informacija, to je procena rizika preciznija. A preciznija procena znači bolji plan lečenja ili prevencije. Nije reč o strahu od dijagnoze, već o tome da se stanje shvati ozbiljno dok se njime još uvek može upravljati.

Plućna embolija jeste ozbiljno stanje, ali u mnogim slučajevima može uspešno da se leči. Uz rano prepoznavanje, odgovarajuću terapiju i razumevanje sopstvenih faktora rizika, ovo stanje se može lečiti - a u velikom broju slučajeva i potpuno prebroditi.

Poslednji obrok u danu utiče na san i izbor doručka sledećeg jutra