Detaljan vodič za izletnike: Kako se pravilno zaštititi od krpelja i šta uraditi ako vas ipak ubode

Krpelji svojim ubodom na čoveka mogu da prenesu zarazne bolesti kao što su Lajmska bolest (LB), krpeljski meningoencefalitis, Krimska-Kongo hemoragijska groznica, erlihioza, bruceloza, leptospiroza.

Na sreću, nisu svi krpelji zaraženi mikroorganizmima koji su patogeni za čoveka. Krpelji borave na šumovitim područjima i na neobrađenoj vegetaciji, ali i uz polja, u baštama, živim ogradama i slično.

Akne će nestati, a stomak splasnuti: Evo šta dobijate ako se odreknete mlečnih proizvoda na mesec dana

Prisutni su od ranog proleća do kasne jeseni, a najaktivniji su u maju i junu. Hrane se krvlju ljudi i mnogih životinja, a ukoliko su zaraženi, prenose uzročnika zarazne bolesti vreme hranjenja.

Krpelj mora da bude prisutan na koži bar 48 sati da bi došlo do sigurne inokulacije prouzrokovača.

Krpelji se uglavnom nalaze na niskoj vegetaciji, do visine od jednog metra, a svojim usnim delom se zakače na životinje i ljude koji tuda prolaze. Sisaju krv dva do sedam dana pre nego što ponovo padnu na vegetaciju. Rizik od infekcije je veći što je boravak krpelja na telu duži. Ubod insekta je bezbolan, a mesto uboda ne boli i ne svrbi.

Mere lične zaštite od uboda krpelja

Ne postoji specifična zaštita vakcinama protiv Lajmske bolesti, jedini metodi prevencije su izbegavanje uboda krpelja i rano uklanjanje fiksiranog krpelja.

• Izbegavati predele infestirane krpeljima.
• Nositi odeću svetlih boja dugih rukava i nogavica.
• Pre odlaska u prirodu uvući košulju u pantalone i nogavice pantalona u čarape.
• Nositi samo "zatvorene" cipele tokom boravka u prirodi

Tokom boravka u prirodi ne hodati u sandalama ili bos:

• po gustim travnjacima,
• po naslagama suvog lišća,
• po niskom žbunju/grmlju
• u listopadnim ili mešovitim šumama i park šumama, kako u urbanim, tako i u prigradskim sredinama.
• Koristiti repelente na otkrivenim delovima tela
• Kretati se samo pešačkim stazama tokom boravka u prirodi. U toku boravka na infestiranim područjima svaka 3–4 sata pregledati kožu tela.

"Greške iz mladosti se plaćaju kasnije": Doktorka za UNU upozorava na navike koje štete zdravlju

Krpelji traže vlažnije zone tela za fiksiranje kod ljudi, iz tih razloga kada se vrši pregled za prisustvo krpelja naročito obratiti pažnju na delove tela i to:

• prepone
• pazuhe
• predeo ispod grudi
• na deo pojasa
• zadnje strane kolena
• prednju i zadnju stranu ušne školjke i deo iza uha.

Kod dece pažljivo pregledati predeo glave (uključujući kosmati deo) i deo vrata.

Pregled vršiti kako tokom boravka u staništu tako i nakon povratka kući.

Krpelj se može uneti u domaćinstva odećom ili kućnim ljubimcima.

Ovo su prirodni "čistači" arterija: Tri namirnice koje nutricionisti preporučuju za brzo snižavanje holesterola

Iz tih razloga, preporučuje se:

• četkanje odeće pre ulaska u kuću u cilju odstranjivanja svih nefiksiranih krpelja koji kasnije mogu da se fiksiraju na nekog od članova domaćinstva,
• pregled kućnih ljubimaca za prisustvo fiksiranih krpelja pre ulaska u kuću.

Nakon povratka iz prirode kupanje ili tuširanje unutar dva sata od ulaska u kuću doprinosi daljoj kontroli.

Osobe koje su zbog svog zanimanja (šumari i pripadnici vojske, itd.) potencijalno izložene riziku zaražavanja sa B. burgdorferi treba da nose odeću impregniranu insekticidima (permetrin).

Postupak u slučaju uboda krpelja

Važno je javiti se lekaru doma zdravlja u toku prvih 24 sata od uboda.

1. Ne stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin).
2. Ne pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica uvući u dublje slojeve kože.
3. Ne nanositi vrh užarene cigarete, kreme i isparljiva ulja preko krpelja i zatim pokušavati vađenje, jer se u tim slučajevima povećava rizik od prenošenja uzročnika B. burdgorferi zbog stimulacije povraćanja infektivnog materijala krpelja.
4. U zdravstvenoj ustanovi obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti, uz dezinfekciju mesta intervencije.
5. Zabeležiti dan ujeda i sačuvati krpelja u praznu posudu za lekove ili kesu sa dvostrukim zatvaranjem.
6. Dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja (na primer, o mestu gde je osoba boravila u prirodi) zbog mogućnosti postojanja endemskog područja.

Javiti se lekaru u slučajevima pojave crvenila ili nekog drugog simptoma u periodu od nekoliko nedelja nakon ujeda krpelja.

Navika koja menja sve: Umesto kafe na prazan stomak, uradite tri stvari i imaćete energije za ceo dan

U Srbiji više od 5.000 respiratornih infekcija za samo sedam dana: Ova grupa je najugroženija