Galama više nije u modi: Stručnjaci za UNU objašnjavaju koliko je preterana buka štetna po zdravlje ljudi

Kažu da je Beograd grad koji nikada ne spava, ali pitanje je da li spavaju njegovi stanovnici. Buka sa ulica i iz kafića postala je deo naše realnosti, a mi smo proverili koliko smo zapravo izloženi buci, da li smo se na nju navikli i koliko ona utiče na naše zdravlje. 

Možda je buka nekada i bila u modi, kako se tvrdi u legendarnom hitu, ali danas nervira sve. Ne štede nas vozači na ulicama, ni radnici koji buše po Beogradu. 

Studija ruši uvreženo mišljenje: Prolećni umor ne postoji?

Opasna statistika: U Srbiji 410 slučajeva tuberkuloze, evo ko je najviše ugrožen

Nije lako ni onima koji žive pored kafića, ali njima barem svane uveče od 10, ili 11 sati vikendom, kada sva muzika prestaje. I dok pojedini tvrde da im buka smeta i narušava mir, drugi poručuju da su se na gradski ritam navikli i da im to ne predstavlja problem. 

Da nije u pitanju samo naša razmaženost poručuju lekari i psiholozi koji tvrde da preterana buka vremenom može da izazove nervozu, razdražljivost i probleme sa snom. Stručnjaci upozoravaju da buka nije bezazlena čak ni kada mislimo da smo se na nju navikli. 

Procene pokazuju da između 10 i 40 odsto ljudi ima pojačanu osetljivost na zvuke iz okoline, što može uticati na kvalitet svakodnevnog života. 

"Utiče apsolutno i naročito kad je ne primećujete i kad se naviknete na nju. Ne oštećuje samo akustički aparat, može da izazove apsolutnu gluvoću - jer deluje na nerv preko cirkulacije krvnih sudova koji ishranjuju nerv. Dođe do spazma i ne hrani nerv. Kad to traje, automatski dolazi do odumiranja nervnog tkiva, odnosno gluvoće", objašnjava za UNU oralni hirurg, implantolog i magistar medicinskih nauka iz oblasti ORL dr Mirjana Milačić Bajić.

Izloženost komunalnoj buci i glasnoj muzici može ostaviti ozbiljne posledice i po mentalno zdravlje. Ona može uzrokovati stres, visok krvni pritisak, nesanicu, nervozu, umor, pa čak i agresivno ponašanje. 

"Da se osećamo onako uznemireno, da nam nešto smeta, ali ne možemo da kažemo tačno šta. Zašto? Zato što se mi adaptiramo na buku. Mi se bukvalno adaptiramo na sve zvukove u našem okruženju i možemo da ih uopšte na jednom svesnom nivou ne čujemo - ali što ne znači da ih naš mozak ne registruje", rekla je za UNU psiholog Snežana Anđelić.

Buka u urbanim sredinama predstavlja ozbiljan, ali često zanemaren problem koji utiče na zdravlje i kvalitet života. Dugotrajna izloženost buci većoj od 55–65 decibela može imati štetne posledice po sluh. 

Upravo u Srbiji, merenja pokazuju da se prosečan nivo buke u urbanim sredinama najčešće kreće u opsegu od 60 do 66 decibela, što znači da veliki deo stanovništva živi u uslovima koji se ne smatraju bezbednim.

Da li se i koliko uticaj buke ozbiljno shvata, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine: samo 51 jedinica lokalne samouprave dostavila je rezultate merenja buke resornom ministarstvu, dok 91 to nije učinila. 

Na osnovu toga se zaključuje da se najveći procenat indikatora ukupne buke u gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca nalazi u opsegu od 60 do 66 decibela, koji se smatra potencijalno štetnim, dok se najveći procenat indikatora noćne buke kreće između 55 i 60 decibela, što je prihvatljivo. Udeo merenja koja prelaze 70 decibela relativno je mali i može se smatrati zanemarljivim.

Ova namirnica pomaže da se iz tela izbaci mikroplastika

Opasnija od pušenja: Ova hrana je proglašena za najvećeg neprijatelja zdravlja