Kako jod utiče na zdravlje ljudi? Unosi se kroz ishranu, a Japanci su u tome maheri

Japanci su među najdugovečnijim narodima na svetu, a često i najdugovečniji.

Prema izveštaju World Population Prospects 2024 Odeljenja za ekonomske i socijalne poslove Ujedinjenih nacija, očekivani životni vek u Japanu za rođene 2024. godine iznosi 84,7 godina. Ova vrednost svrstava Japan među zemlje sa najvišim očekivanim životnim vekom na svetu.

Dijeta korejskih i japanskih žena: Zbog ovoga su večitno vitke i mladolike

Milica Pavlović otkrila tajnu vitke figure: Dovela liniju do savršenstva uz "japansku dijetu"

Globalni prosek, koji uključuje sve zemlje, iznosi 73,30 godina.

Ishrana stanovnika Japana je zasnovana na ribi i plodovima mora. Riba je bogata jodom i omega-3 masnim kiselinama. Nisu samo geni presudni, jer kad se presele na zapad, češće oboljevaju, isto kao i zapadnjaci. Tajna za dobro zdravlje i dug život je u ishrani.

Jod u ishrani doprinosi:

• Stabilnoj funkciji štitne žlezde

Japanci redovno unose hranu bogatu jodom ( alge poput nori, kombu i wakame), a imaju nizak procenat hipotireoze i bolesti štitne žlezde.

Hormoni štitne žlezde se smatraju jednim od najvažnijih hormona i utiču na telesne funkcije kao što su otkucaj srca, metabolizam, regulisanje telesne temperature i kontrakcije mišića.

• Prevenciji mentalnih i fizičkih poremećaja 

Dobar nivo joda može da pomogne u preveniranju kretenizma (kod novorođenčadi), kašnjenja u razvoju mozga, poremećaje pažnje i depresiju. Japanci beleže nisku stopu ovakvih stanja, naročito u poređenju sa zemljama gde su deficiti joda češći.

• Utiče na zdrav metabolizam i nižu stopu gojaznosti

Zdrava štitna žlezda jednako je zdrav metabolizam jednako manje gojaznosti. Japanci imaju znatno nižu stopu gojaznosti nego mnoge zapadne zemlje.  

Osim kuhinjske soli, izvori joda su morska riba, poput bakalara ili tunjevine, kao i mleko i mlečni proizvodi.

Revolucija u stomatologiji: Naučnici su korak bliže stvaranju zamenskih zuba u laboratoriji

Pojedini doktori, poput David Derija, ističu da je jod jedan od najboljih antibiotika i antivirotika. U kontekstu činjenice da većina bolesti ili započinje ili se nastavlja upalama koje uzrokuju bakterije i virusi, onda je ovo važna informacija. Naime, svakih 17 minuta krv ponovno cirkuliše kroz tkivo štitne žlezde, u kojem će, ako postoji dovoljna količine joda, bakterije i virusi biti uništeni.

Ljudsko telo ne može skladištiti jod, pa je stoga neophodno da se svakodnevno unosi.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrastao čovek, da bi izmirio dnevne potrebe za jodom treba da unosi oko 150 mikrograma joda, ali se preventivno dejstvo postiže tek unošenjem većih količna. 

Opasnosti od toga da ćete uneti previše joda nema, jer ne treba zaboraviti da ljudi u Japanu konzumiraju dnevno 12 miligrama joda, što je desetostruko više od preporuke SZO.

Svetski dan prevencije nedostatka joda obeležava se 21. oktobra kako bi se skrenula pažnja na značaj ovog elementa za očuvanje ljudskog zdravlja.

Kako da nam štitna žlezda bude zdrava: Nije dovoljan jod i selen, jedan vitamin obavezno konzumirati

Ovu namirnicu bi trebalo češće da jedete posle 30. godine: Utiče na zdravlje srca i mozga