Ova promena u ishrani značajno smanjuje rizik od raka: Obratite pažnju šta doručkujete

U savremenom načinu života, u kojem su prerađena hrana i grickalice postale svakodnevica, briga o zdravlju creva nikada nije bila važnija.

Prema rečima dr Suzan Bulman, koja proučava vezu između zdravlja creva i razvoja raka, ishrana ima presudan uticaj na rizik od oboljevanja.

Beli luk je opasan po zdravlje: Ove grupe ljudi nikako ne smeju da ga konzumiraju

Njena istraživanja pokazuju da pažljivo odabrane namirnice mogu stvoriti „sigurno utočište“ za korisne mikroorganizme u crevima i tako značajno smanjiti verovatnoću nastanka ozbiljnih bolesti.

Rastući broj slučajeva raka debelog creva među osobama mlađim od 45 godina dodatno je podstakao naučnike, među kojima je i dr Bulman, da istraže ulogu crevnog mikrobioma u ovom zabrinjavajućem trendu.

"Ovi ljudi su često veoma zdravi, vežbaju, fizički su fit", objašnjava Bulman, istraživač i vanredni profesor na MD Anderson centru za rak, u razgovoru za "Business Insider".

Iako mnogi pacijenti slede ishranu bogatu hranljivim materijama, teško je uneti dovoljne količine vlakana i vitamina u svetu preplavljenom industrijski obrađenom hranom.

Takve namirnice, poput pakovanih grickalica koje su siromašne nutrijentima, mogu oštetiti prirodnu zaštitnu sluz u crevima, omogućavajući štetnim mikrobima da dospeju u krvotok. Posledično, to može izazvati upalne procese i povećati rizik od razvoja kancerogenih promena.

Šta se dešava u našem telu ako svakog dana jedemo mandarine?

Tokom svojih istraživanja, Bulman je potvrdila da su vlakna od ključnog značaja za očuvanje zdravlja creva. Namirnice poput sočiva i pasulja ne samo da hrane korisne mikroorganizme, već mogu i da smanje rizik od raka debelog creva i usne duplje. Postoje i dokazi da ishrana bogata vlaknima može poboljšati odgovor organizma na terapije protiv raka kože.

"Ako razmišljate o crevima kao o stambenom kompleksu, želite da pravi stanari budu ti korisni mikrobi", slikovito objašnjava Bulman.

Izbor doručka je ključan

Kada je reč o svakodnevnim navikama, dr Bulman ističe da je njen izbor za doručak ovsena kaša sa voćem, koja predstavlja idealan izvor vlakana.

Šolja ovsenih pahuljica i šolja malina sadrže oko 12 grama vlakana, a dodatkom grožđa ili banana povećava se njihov unos.

Kao užinu bira kruške, koje spadaju među voće s najvišim sadržajem vlakana. Preporučena dnevna količina vlakana iznosi 25 grama za žene i 38 za muškarce, ali, prema podacima USDA, većina Amerikanaca unese manje od 10 grama dnevno.

Oprezno: Ova "zdrava" hrana podiže nivo šećera u krvi više nego čokolada

Kada je reč o glavnim obrocima, Bulman se oslanja na cele izvore proteina poput piletine, koje kombinuje s obiljem povrća. Ručak joj često čini salata od piletine sa semenkama čija ili bundeve, koje dodatno obogaćuju obrok vlaknima i proteinima.

"Proizvodi koji se reklamiraju kao visokoproteinski često su ultra-prerađeni.Sadrže emulgatore i stabilizatore kako bi duže trajali i bili ukusniji", upozorava Bulman.

Večera, kaže, obično podrazumeva porciju proteina veličine pesnice, najčešće piletinu ili govedinu, uz povrće bogato vlaknima i integralne žitarice, što je u skladu s principima mediteranske ishrane.

U njenom jelovniku važnu ulogu ima i fermentisana hrana, naročito kefir, koji koristi kao zamenu za mleko u smoothie napicima, jer je bogat probioticima korisnim za mikrobiom creva.

Prilikom izbora kefira savetuje da se obrati pažnja na sastav mikroorganizama naveden na etiketi.

"Ne želite samo jedan mikrob. Važno je da imate pravu zajednicu mikroba", ističe Bulman.

Doručkujte ove namirnice i mršavite: Obratite pažnju na jednu stvar