Ovo su zdravstveni rizici koji se kriju iza popodnevne dremke: Odmor preko dana nije bezopasan

Iako kratko spavanje tokom dana može delovati kao brz i efikasan način da povratimo energiju i poboljšamo koncentraciju, kod velikog broja ljudi upravo ta navika postaje tihi uzrok problema sa noćnim snom. Granica između korisnog odmora i navike koja remeti san često je znatno tanja nego što mislimo.

Popodnevni sati su za mnoge najteži deo dana. Kapci postaju teški, pažnja opada, a umor se javlja bez jasnog razloga. Kratko dremanje tada izgleda kao savršeno rešenje. Međutim, kasnije uveče, dok se u krevetu okrećemo i ne možemo da zaspimo, postaje očigledno da taj naizgled bezazleni odmor možda nije bio najbolja odluka. San preko dana može imati brojne koristi, ali isto tako može ozbiljno narušiti kvalitet noćnog odmora.

Odličan saveznik svake dijete: Ovih devet namirnica vam neće nabaciti kilograme

Popodnevna dremka se često povezuje sa brzim oporavkom organizma, boljim raspoloženjem i povećanom mentalnom jasnoćom. Ipak, ono ima dvostruki efekat. Kada je pravilno tempirano i kratko, pomaže telu i mozgu da se regenerišu. Kada traje predugo ili se odvija u pogrešno vreme, može izazvati pospanost, konfuziju i otežano uspavljivanje uveče.

Zašto se javlja pospanost tokom popodneva?

Većina ljudi prirodno oseća pad energije u ranim popodnevnim satima, najčešće između 13 i 16 časova. Taj umor nije nužno posledica obilnog ručka, već je povezan sa cirkadijalnim ritmom - unutrašnjim biološkim satom koji upravlja smenom budnosti i sna. Upravo zbog tog ritma organizam u tom periodu šalje signal da mu je potreban kratak odmor.

Istraživanja pokazuju da kratko dremanje u tom vremenskom okviru može smanjiti umor i poboljšati kognitivne funkcije, pod uslovom da ne traje duže od 20 minuta. Takav san omogućava mozgu da se odmori, a da pritom ne uđe u duboke faze sna, zbog čega se buđenje doživljava kao osvežavajuće.

Problem nastaje kada se san produži. Nakon otprilike 30 minuta mozak ulazi u dublje faze sna, a buđenje iz tog stanja često dovodi do osećaja tromosti, zbunjenosti i usporenosti, poznatog kao inercija sna. Taj osećaj može trajati i do sat vremena, negativno utičući na koncentraciju i donošenje odluka. Uz to, kasno popodnevno spavanje smanjuje prirodnu potrebu za snom, pa telo uveče teže prelazi u stanje mirovanja.

Kad je dremanje korisno, a kad predstavlja problem?

Za određene grupe ljudi popodnevni san može biti neophodan. Radnici u smenama, naročito oni koji rade noću, često imaju isprekidan ili nedovoljan san, pa im kratko dremanje pomaže da ostanu budni i smanje rizik od grešaka. Slično važi i za osobe koje hronično ne spavaju dovoljno zbog poslovnih obaveza, roditeljstva ili napornog načina života.

Doktorka Golubović apeluje: Ne šaljite decu u škole dok se ne oporave od infekcije

Ipak, oslanjanje na dnevni san kao zamenu za kvalitetan noćni odmor dugoročno nije dobra strategija. Osobama koje pate od nesanice često se savetuje da izbegavaju dremanje, jer ono dodatno otežava uspavljivanje i narušava već osetljivu rutinu sna.

S druge strane, postoje i oni koji dremanje koriste planski i sa jasnim ciljem. Sportisti i osobe čiji poslovi zahtevaju visok nivo koncentracije često praktikuju kratke, kontrolisane pauze za san. Takav odmor može poboljšati reflekse, izdržljivost i oporavak organizma. Istraživanja su pokazala da čak i 15 do 20 minuta sna može značajno povećati budnost i radnu efikasnost.

Kako pravilno dremati?

Da bi popodnevni san imao pozitivan efekat, važno je obratiti pažnju na nekoliko ključnih faktora. Idealno trajanje je između 10 i 20 minuta, a najbolje vreme za dremanje je pre 14 časova. Prostorija u kojoj se odmara treba da bude tiha, zamračena i blago rashlađena, kako bi se telo lakše opustilo.

Omiljena poslastica bi mogla da vam produžiti život? Naučnici došli do novih saznanja

Pomoć za zimsku depresiju: Nutrijent koji odmah popravlja raspoloženje