Tihi neprijatelj koji uzima maha: Četiri promene koje ukazuju na ranu demenciju kod mladih i starih

Digitalna demencija nije zvanična dijagnoza, ali jeste realnost koju živimo. Reč je o terminu koji opisuje savremeni fenomen propadanja kognitivnih sposobnosti usled preteranog oslanjanja na tehnologiju.

Simptomi su očigledni okolini, pre nego osobi koja, uslovno rečeno, boluje od digitalne demencije. Posebno pogađa decu i mlade, čiji mozak se tek razvija, ali biva "sabotiran" sadržajem koji se konzumira putem savremenih uređaja.

Termin je popularizovao nemački neuronaučnik Manfred Špicer 2012. godine, kada je objavio knjigu pod nazivom "Digitalna demencija".

Moćniji od svakog probiotika: Nutricionisti otkrivaju koji mlečni proizvod najbolje "leči" stomak

Već naredne godine, lekari u Južnoj Koreji upozoravali su na porast digitalne demencije među mladima zbog sve veće zavisnosti od interneta, a usled čega ne pamte obične stvari, poput vlastitih brojeva telefona.

"Prekomerna upotreba smartfona i igranje igrica remeti uravnotežen razvoj mozga. Oni koji preteruju imaju razvijeniju levu stranu mozga, dok desna ostaje nedovoljno razvijena", upozorio je Bjun Gi Von, lekar iz Centra za ravnotežu mozga u Seulu.

Desna strana mozga "odgovorna je" za koncentraciju i ako je nedovoljno razvijena loše utiče na pamćenje i raspon pažnje, što u čak 15 odsto slučajeva može da dovede čak i do rane demencije.

Šta se tačno dešava?

Suština je u tome da naš mozak funkcioniše po principu "koristi ga ili ga izgubi". Kada delegiramo mentalne napore pametnim telefonima i računarima, određeni delovi mozga postaju "lenji".

• Slabljenje kratkoročnog pamćenja znači da više ne pamtimo brojeve telefona, rođendane ili rute kojima se krećemo jer to rade aplikacije za nas
• Pad koncentracije se dešava zbog navike da stalno skrolujemo i brzo menjamo sadržaj. Ovo smanjuje našu sposobnost da se fokusiramo na jednu stvar duže vreme
• Atrofija desne strane mozga - Budući da se digitalni svet oslanja na logičke i linearne procese (leva strana), kreativni i emocionalni centri desne hemisfere mogu postati manje aktivni

Parazit koji ima trećina ljudi tek sada ozbiljnije shvaćen

Glavni simptomi

Iako se najviše pominje kod dece i mladih čiji je mozak još u razvoju, ni odrasli nisu imuni.

Simptomi uključuju:

• Zaboravnost: Teško prisećanje osnovnih informacija bez "guglanja"
• Dezorijentacija: Nesposobnost snalaženja u prostoru bez GPS-a
• Socijalna izolacija: Smanjena sposobnost čitanja neverbalnih znakova u komunikaciji
• Hronični umor: Mentalna iscrpljenost od stalnog protoka informacija

Uprkos činjenici da su simptomi takvi da ih lako možemo uočiti, veća je verovatnoća da ih nećemo odmah pripisati "digitalnoj demenciji", već ćemo pronalaziti druga objašnjenja zašto smo odjednom zaboravni i umorni.

Nešto lakše uočljivo je ponašanje kod dece i adolescenata, jer pored očiglednog manjka koncentracije, oni ispoljavaju dodatne "simptome".

Zastrašujuća statistika za mlade (Gen Z) kaže da pripadnici ove generacije provode prosečno 9 do 9,5 sati dnevno na uređajima. Ako uzmemo u obzir da spavaju 8 sati, to znači da provode više od 50 odsto svog budnog života u digitalnom svetu.

Test za odrasle: "Digitalni retrovizor"

Postavite sebi sledeća pitanja. Ako imate tri ili više potvrdnih odgovora, verovatno ste u zoni zavisnosti.

• Fantomski telefon: Da li vam se dešava da osetite vibraciju u džepu ili čujete notifikaciju, a da telefon zapravo nije zazvonio?
• Gubitak vremena: Da li često uđete na telefon da proverite samo jednu stvar (npr. vremensku prognozu), a uhvatite sebe 20 minuta kasnije kako skrolujete društvene mreže?
• Odbrambeni stav: Da li se nervirate ili osećate napadnuto kada vam neko blizak (partner, roditelj) prigovori da ste previše na telefonu?
• Kvalitet sna: Da li je telefon poslednja stvar koju vidite pre spavanja i prva koju uzmete čim otvorite oči?
• Kognitivni "blackout": Da li hvatate sebe da ne možete da se setite šta ste malopre pročitali na ekranu jer ste samo pasivno skrolovali?

Namirnica koju Srbi obožavaju proglašena "čistačem" holesterola

Test za dete: "Opservacija reakcije"

Kod dece se zavisnost najbolje vidi kroz ponašanje u tranziciji, odnosno prelazak sa ekrana na drugu aktivnost.

• Emocionalni slom: Da li dete burno reaguje (vrištanje, bacanje stvari) kada mu kažete da je vreme da ugasi uređaj?
• Gubitak interesovanja: Da li je dete prestalo da se igra igračkama ili ide napolje jer mu je sve "dosadno" u poređenju sa ekranom?
• Preokupacija: Da li dete stalno priča o igrici ili videu čak i kada nije ispred ekrana?
• Poremećaj sna/ishrane: Da li dete krije uređaj pod jorganom ili odbija da dođe na ručak jer ne želi da prekine aktivnost?
• Socijalno povlačenje: Da li dete radije bira telefon nego igru sa vršnjacima uživo?
• Brzi test "Prekid": Dok dete gleda nešto, postavite mu jednostavno pitanje koje zahteva razmišljanje. Ako vas uopšte ne čuje (takozvana "digitalna koma") ili reaguje agresivno na prekid, to je jasan znak visokog nivoa zavisnosti.

• 

Digitalna detoksikacija

Ako su rezultati testa zabrinjavajući, ne treba paničiti, već uvesti digitalnu higijenu i strogo se pridržavati kako bi zaista imala efekta.

• Zone bez ekrana: Trpezarijski sto i spavaća soba moraju biti zone bez telefona za sve ukućane
• Sivi ekran (Grayscale): Prebacite telefon u crno-beli režim rada (u podešavanjima pristupačnosti).
• Bez boja, Instagram i TikTok postaju 80 odsto manje privlačni mozgu
• Pravilo "Prvo obaveza, onda ekran": Za decu, ekran treba da bude "desert", a ne "glavno jelo".
• Prvo domaći, igra napolju i pospremanje sobe, pa tek onda dogovoreno vreme ispred ekrana
• Zajednički hobi: Nađite aktivnost koja zahteva korišćenje ruku (društvene igre, kuvanje, sport) kako biste stimulisali motoriku koju ekrani "uspavljuju"

Rešenje nije u potpunom ukidanju interneta, već u balansu. Ljudi koji koriste internet za učenje i komunikaciju (aktivno) imaju bolju kognitivnu sliku od onih koji ga koriste za beskonačno skrolovanje (pasivno).

Tome u prilog govori činjenica da je Studija objavljena u prestižnom časopisu "Nature Human Behaviour", koja je obuhvatila preko 400.000 odraslih osoba, ustanovila da kod osoba starijih od 50 godina redovno korišćenje interneta i pametnih telefona zapravo smanjuje rizik od demencije za čak 42 do 58 odsto.

Razlog je "kognitivna rezerva" – učenje novih aplikacija, održavanje kontakata i pretraživanje informacija deluju kao mentalni trening koji održava mozak vitalnim, piše Blic.

Ruski naučnici razvili uređaj za brzu procenu rizika od raka i starenja

Muškarac preživeo moždani udar nakon što je primetio samo jedan, inače neobičan simptom