Šokantno otkriće: Delfini koriste opojne supstance iz prirode kako bi doživeli "pomračenje svesti"

Delfini su primećeni kako namerno koriste otrov ribe fugu da bi doživeli blago "pomračenje svesti".

Šok novozelandskih ribara: Delfin težak skoro 410 kilograma uskočio u čamac

Ova fascinantna pojava, koja pomalo liči na prizore iz naučne fantastike, otvara mnoga pitanja o inteligenciji morskih bića, ali i o prirodi zavisnosti.

Zamislite scenu: plavo prostranstvo okeana, jato delfina u igri, i onda - iznenađenje. Jedan delfin, zatim drugi, pažljivo prilaze ribi fugu, onoj čuvenoj po smrtonosnom otrovu.

Ali, umesto predatora i plena, vidimo neobičan ritual: delfini nežno stimulišu fugu da ispusti malu dozu toksina, a zatim je, poput nekog mitskog predmeta, prosleđuju jedni drugima.

Kao da se "naduvavaju" morskim vazduhom, a fugu riba je njihova tajna opojna supstanca.

Ovo nije naučna fantastika, već je zapanjujuće ponašanje koje je dokumentovao BBC, a kasnije i potvrdili biolozi širom sveta.

Neurotoksin tetrodotoksin, smrtonosan u velikim dozama, u tragovima izaziva blagu omamljenost, izmenjenu svest i stanje nalik transu.

Delfini, čini se, znaju tačno koliko im je potrebno da dosegnu taj nivo blage ekstaze, bez fatalnih posledica kao kod "ozbiljne" droge.

Od ruba nestanka do nove nade: Sve više orlova krstaša u Srbiji

Više od puke znatiželje

Ovo ponašanje prevazilazi puku znatiželju. Očigledna je namera, ponavljanje i čak neka vrsta socijalne interakcije u celom procesu.

Da li smo svedoci "rekreativne upotrebe supstanci" u životinjskom carstvu? Ako se naši najbliži rođaci po inteligenciji upuštaju u ovakve rituale, to postavlja dublja pitanja o samoj prirodi svesti i traženju izmenjenih stanja.

Šta znači kada vas mačka gleda pravo u oči: Razlog će vas oboriti s nogu

Možda nam delfini, sa svojim večitim osmehom i neverovatnom inteligencijom, nesvesno šalju poruku.

Poruku o univerzalnoj sklonosti ka doživljavanju više od svakodnevice, ka potrazi za stimulansom koji će podstaći mozak da stvori osećaj zadovoljstva, bez obzira na potencijalne rizike.

Ljudska pouka iz morskih dubina

Upravo tu leži i najvažnija lekcija za nas, ljude. Ako čak i delfini, sa svojim prirodnim instinktima i bez pritiska modernog društva, mogu razviti ponavljajuće obrasce ponašanja oko prirodnih toksina, šta to govori o našoj ranjivosti?

Naša sposobnost da sintetišemo i rafiniramo supstance do neviđenih jačina samo pojačava ovu tendenciju.

Zavisnost, kako kod delfina tako i kod ljudi, nije samo hemijska reakcija u telu.

Ona je duboko ukorenjena u psihologiji ponašanja: u ritualima, navikama, iščekivanju i snažnom doživljaju "nagrade" koju mozak pamti i neprestano traži.

Idealna rasa psa: Ne laje, retko se linja i nema miris

Taj začarani krug se lako formira, bilo da se radi o fugu ribi ili o mnogo potentnijim supstancama.

Priča o delfinima i fugu ribi podseća nas na to da je put ka zavisnosti često popločan znatiželjom, željom za bijegom ili jednostavno potragom za novim osećajima.

Ona nam pokazuje koliko je tanka linija između stimulacije i zarobljenosti.

Nastavljena akcija vodosnabdevanja za ugrožene životinje na Suvoj planini