Titanobora je mala maca: Otkrivena džinovska zmija od koje drhte i naučnici

U jednom trenutku činilo se da je ime Titanoboa cerrejonensis zauvek upisano na vrh liste najvećih gmizavaca koji su ikada nastanjivali Zemlju.

Međutim, novija istraživanja ukazuju na mogućnost da je u dalekoj prošlosti postojala još veća i masivnija zmija, gotovo jednako zastrašujuća.

Nisu mogle da veruju svojim očima: Reakcija šimpanzi obišla svet, a razlog je presladak

Ako se vratimo 66 do 56 miliona godina unazad, prostor današnje severne Kolumbije bio je dom ove džinovske grabljivice. Njeni fosili otkriveni su početkom 2000-ih u rudniku Serehon.

Paleontolog Džonatan Bolč (Jonathan Bloch) sa Univerziteta Floride tada je istakao da su kosti bile rasute širom nalazišta – praktično na svakom koraku.

U paleocenu, pre oko 60 miliona godina, to područje bilo je prostrana močvarna džungla s obilnim padavinama, gotovo dvostruko većim nego u današnjoj Amazoniji. Bujna vegetacija pogodovala je razvoju krupnih životinja – kornjača, krokodila i riba koje su bile višestruko veće od današnjih srodnika. Titanoboa je bila vrhunski predator tog ekosistema.

Prve procene govorile su da je bila duga između devet i 10,5 metara, dok su kasnije analize sugerisale da je mogla dosezati i oko 14,3 metra. Težila je približno 1.135 kilograma.

Nova vrsta

Ipak, 2024. godine paleontološki svet uzdrmala je vest o novoj vrsti – Vasuki indicus, potencijalnom rivalu Titanoboe.

Paleontolog Debajit Data sa Indijskog instituta za tehnologiju, jedan od autora studije objavljene u časopisu Nature, naveo je da je najširi pršljen ove zmije bio širok čak 11 centimetara – više nego dvostruko širi od najšireg ljudskog pršljena. Kada su ti podaci primenjeni u matematičkim modelima za procenu ukupne dužine tela, rezultati su bili impresivni.

Između 11 i 15 metara dužine

Procene sugerišu da je Vasuki mogla dosezati između 11 i 15 metara dužine, što znači da bi mogla nadmašiti Titanobou. Ipak, istraživači pozivaju na oprez jer je pripadala izumrloj porodici madtsoiida, pa nije u potpunosti jasno koliko se njen telesni oblik podudarao s današnjim zmijama.

Vasuki je živela pre oko 47 miliona godina, tokom eocena, na području indijskog potkontinenta, i smatra se najstarijim poznatim članom svoje porodice. Naučnici veruju da potiče upravo iz Indije.

Naučnici otkrili novu vrstu gusenica: Ova je "horor ubica" iz sveta insekata

Hranila se morskim životinjama

Iako bi susret s takvim stvorenjem verovatno bio koban, postoje indicije da se, poput Titanoboe, hranila pretežno morskim životinjama. U slojevima stena gde su pronađeni njeni ostaci nisu otkriveni fosili kopnenih sisara, već morskih vrsta poput raža, ajkula, somova, kornjača, krokodila i primitivnih kitova.

Trenutni rekorder je Ibu Baron

U poređenju s tim prahistorijskim divovima, današnje zmije deluju znatno skromnije. Najduže poznate jedinke retko prelaze 10 metara.

Trenutni rekorder je Ibu Baron, ženka mrežastog pitona duga 7,22 metra, upisana u Guinnessovu knjigu rekorda. Stručnjaci napominju da bi pod potpunom anestezijom, kada se telo potpuno opusti, mogla biti i do deset odsto duža – gotovo 7,9 metara.

Zmije mogu da lete, nemaju uši, ali slušaju vilicom

Ljubitelji zmija, radujte se: "Mega jazbina" sa 2.000 zvečarki dostupna za onlajn praćenje