Da li je počeo veliki potres u IT sektoru? Za deset dana ugašeno i do 550 radnih mesta u Srbiji

Srpski IT sektor, godinama percipiran kao jedna od najstabilnijih i najbrže rastućih grana privrede, suočio se ovih dana sa ozbiljnim potresom.

U svega desetak dana ugašeno je više stotina radnih mesta, nakon što je nekoliko poznatih kompanija odlučilo da zatvori ili značajno smanji svoje poslovanje u Srbiji.

Nova pravila za dečji dodatak: Cenzus povećan sa 13.000 na 18.000 dinara

Nasledili ste kuću ili stan: Advokat objašnjava kada naslednici mogu da prodaju nekretninu

Lanac događaja pokrenula je italijanska Lottomatica, koja je sredinom marta ugasila svoj ogranak u Beogradu i otpustila više od 300 zaposlenih praktično preko noći.

Ubrzo su usledile slične odluke i drugih kompanija.

Zendesk zatvara kancelariju nastalu akvizicijom novosadskog startapa, dok Block sprovodi globalna otpuštanja koja su se prelila i na region. Prema najavama zaposlenih, iz Srbije se povlači i Playstudios.

Ukupan broj ljudi koji su ostali bez posla procenjuje se između 450 i 550, što je jedan od najizraženijih talasa otpuštanja u domaćem IT sektoru u poslednjih nekoliko godina.

Iako na prvi pogled deluje kao nagli zaokret, razlozi su složeniji. U slučaju Lottomatice, odluka je bila deo postakvizicione strategije, nakon kupovine druge kompanije i završetka migracije sistema, beogradski tim više nije bio potreban.

Novi troškovi za pakete iz inostranstva: Poznato šta ćemo sada plaćati više

Kod drugih firmi, slika je šira. Automatizacija i primena veštačke inteligencije sve više menjaju strukturu poslova, naročito u oblastima poput korisničke podrške, testiranja softvera i obrade podataka. Poslovi koji su donedavno bili rezervisani za veći broj zaposlenih sada se sve češće obavljaju uz pomoć AI alata.

Ovakav trend posebno pogađa juniorske pozicije. Kako ističu stručnjaci, kompanijama je danas često isplativije da angažuju iskusnijeg inženjera uz podršku veštačke inteligencije nego da zapošljavaju više početnika.

Ukidanje državnih podsticaja za zapošljavanje stranih stručnjaka i povratnika dodatno je uzdrmalo poverenje investitora, ali sagovornici iz industrije ističu da to nije bio ključni razlog za odlazak kompanija.

Mnogo veći problem je signal koji je time poslat, a to je nepredvidivost poslovnog okruženja. Kada se pravila menjaju bez najave, kompanije postaju opreznije i lakše donose odluku da premeste poslovanje na druga tržišta.

Koliko se zarađuje u Srbiji? Objavljeni podaci o prosečnoj plati za januar

Dodatni izazov leži u samoj strukturi domaće IT industrije. Veliki deo sektora oslanja se na outsourcing, rad za strane klijente i kompanije koje donose projekte u Srbiju zbog nižih troškova.

Takav model ima ograničenja. Dok god su troškovi konkurentni, poslovi dolaze. Ali kada cene rada porastu ili se pojave efikasnije alternative, projekti se brzo sele drugde. Upravo se to sada sve češće dešava.

Podaci o zaradama dodatno potvrđuju ovaj trend. Iako izvoz IT usluga i dalje raste, plate stagniraju i jedva prate inflaciju, što ukazuje na pad konkurentnosti.

Stručnjaci upozoravaju da trenutna situacija nije izolovan incident, već signal dubljih promena u industriji. Bez jasne strategije razvoja, Srbija rizikuje da ostane samo privremena stanica za strane kompanije.

Ako planirate krečenje stana, spremite više novca: Cene skočile i do 50 odsto

Rešenje vide u jačanju domaćih IT firmi, ulaganju u razvoj sopstvenih proizvoda i sistemskoj podršci mladim stručnjacima. Poseban fokus mora biti na obrazovanju i prilagođavanju novim tehnologijama, pre svega veštačkoj inteligenciji.

Iako talas otkaza predstavlja ozbiljan udarac, on ujedno otvara i pitanje budućeg pravca razvoja. Srbija više ne može da se takmiči isključivo cenom rada, šansa leži u znanju, inovacijama i sopstvenim tehnološkim rešenjima.

U suprotnom, svaki novi globalni talas promena mogao bi ponovo da ima isti epilog: brzi dolazak investicija, i još brži odlazak, prenosi EUpravo zato.

Bliski istok diktira tempo: Nafta probila psihološku granicu, investitori napuštaju zlato

Pomoć za najsiromašnije penzionere: Država razmatra pet rešenja, dodatak od 3.000 dinara na stolu