Da li minimalac u Srbiji danas vredi više? Evo koliko hrane može da se kupi

Cene hrane u Evropi su za pet godina značajno porasle, ali minimalne zarade nisu svuda pratile isti tempo. Dok su u nekim zemljama radnici sa najnižim primanjima izgubili deo kupovne moći, Srbija i Crna Gora izdvajaju se po tome što je za minimalnu zaradu danas moguće kupiti znatno više hrane nego 2021. godine.

Euronews uporedio je rast cena hrane i promene minimalnih zarada tokom pet godina u 26 evropskih zemalja kako bi utvrdio gde radnici sa najnižim primanjima danas mogu da priušte više hrane nego 2021. godine.

Penzija posle rada u inostranstvu: Šta se dešava sa stažom iz više zemalja?

Srbija beleži novi rast cena stanova: Da li je kraj poskupljenjima na vidiku?

Cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za 34 odsto u celoj EU između avgusta 2021. i avgusta 2026. godine, prema podacima Eurostata. Mađarska je zabeležila najveći rast u EU, od 57 odsto, a slede Bugarska sa 54 odsto i Rumunija sa 53 odsto. Kipar je imao najmanji rast, od 21 odsto.

Među ukupno 35 evropskih zemalja obuhvaćenih analizom, Švajcarska je zabeležila najmanji rast, od 5 odsto.

Turska je bila izuzetak: cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za čak 752 odsto u istom periodu.

Izuzetno visok rast u Turskoj odraz je višegodišnje visoke inflacije, na koju je delimično uticao nagli pad vrednosti lire, što je povećalo troškove uvozne robe i inputa. Pad lire delimično je bio posledica niza smanjenja kamatnih stopa koja su počela 2021. godine, u trenutku kada je inflacija već rasla. Niže kamatne stope učinile su valutu manje privlačnom za držanje, dodatno vršeći pritisak na njenu vrednost. Turska je 2023. godine promenila tu politiku i naglo povećala kamatne stope, ali su cene nastavile da rastu.

U celoj EU cene hrane počele su da rastu još pre nego što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Rat je dodatno pojačao pritisak, povećavajući troškove energije, đubriva i transporta, kao i narušavajući poljoprivredna tržišta. Ti troškovi su se potom prelili na cene u supermarketima.

Među najvećim ekonomijama EU, cene hrane porasle su za 25 odsto u Francuskoj, 30 odsto u Italiji, 34 odsto u Nemačkoj i 35 odsto u Španiji između avgusta 2021. i avgusta 2026. godine.

Kako se kreću minimalne zarade

Mesečne bruto minimalne zarade takođe su porasle u istom periodu u mnogim evropskim zemljama koje imaju zakonom propisanu minimalnu zaradu. U Mađarskoj je zabeležen najveći rast u EU, od 93 odsto, dok je minimalna zarada porasla za 46 odsto u Nemačkoj, 29 odsto u Španiji i 20 odsto u Francuskoj. Ove promene izražene su u lokalnim valutama.

Turska je zabeležila najveći rast među upoređenim zemljama, od čak 823 odsto za pet godina. Minimalne zarade više su nego udvostručene i u Srbiji, gde su porasle za 103 odsto, kao i u Crnoj Gori, sa rastom od 102 odsto.

Međutim, veće zarade ne znače nužno da radnici mogu da priušte više hrane. Poređenje pokazuje koliko je hrane mesečna bruto minimalna zarada mogla da kupi u avgustu 2021. i avgustu 2026. godine. Ono ne pokazuje koliko je novca radnicima ostajalo za kupovinu namirnica nakon plaćanja poreza, kirije i drugih troškova.

Jednostavno oduzimanje rasta cena hrane od rasta minimalne zarade može da dovede u zabludu, posebno u uslovima visoke inflacije, kao što je slučaj u Turskoj. Poređenje količine hrane koju je zarada mogla da kupi u svakom od ta dva trenutka daje jasniju sliku.

U tri od 26 upoređenih zemalja radnici koji primaju minimalnu zaradu izgubili su kupovnu moć kada se ona posmatra u odnosu na cene hrane.

Najveći pad zabeležen je na Malti, od šest odsto. Radnik sa minimalnom zaradom koji je u avgustu 2021. mogao da kupi 100 korpi hrane, u avgustu 2026. mogao je da kupi samo 94. Slede Španija i Francuska, sa padom od pet, odnosno četiri odsto.

Srbija i Crna Gora zabeležile su najveći rast količine hrane koju je moguće kupiti za minimalnu zaradu, od 37 odsto. Radnik sa minimalnom zaradom koji je u avgustu 2021. mogao da kupi 100 korpi hrane, u avgustu 2026. mogao je da kupi 137.

Hrvatska, Albanija, Rumunija, Mađarska, Bugarska i Litvanija takođe su zabeležile rast veći od 20 odsto.

Kupovna moć kada je reč o hrani porasla je za 10 odsto u Irskoj, devet odsto u Nemačkoj, sedam odsto u Grčkoj, šest odsto u Belgiji i Holandiji, a tri odsto u Portugalu.

Stigle nove brojke: Cene hrane na najvišem nivou od 2022. godine, evo šta je najviše poskupelo

U Turskoj je minimalna zarada porasla za 823 odsto, a cene hrane za 752 odsto. Razlika iznosi 71 procentni poen, ali je kupovna moć kada je reč o hrani porasla za samo osam odsto. I zarade i cene hrane naglo su rasle u lirama, pri čemu su zarade rasle nešto brže.

Kada se pogleda kretanje minimalne zarade i cena hrane u Turskoj, pri čemu je vrednost oba indeksa postavljena na 100 u avgustu 2021. godine, kako navodi Euronews biznis, vidi se da su radnici sa minimalnom zaradom u pojedinim periodima 2021. i 2022. godine gubili kupovnu moć, kada su cene hrane rasle brže od zarada. Od januara 2024. godine minimalna zarada je konstantno bila iznad cena hrane, što je radnicima omogućilo da kupe više hrane nego na početku posmatranog perioda.

Penzija posle rada u inostranstvu: Šta se dešava sa stažom iz više zemalja?

Zašto kirije u Beogradu ponovo skaču: Za jedan stan prijavi se i do 30 ljudi, a mesečna renta prelazi i 1.000 evra