Ako imate staru porodičnu kuću ili vikendicu, obratite pažnju na ovo: Problem može isplivati tek kada je prodate

Mnogi građani u Srbiji imaju vikendicu, staru porodičnu kuću ili drugu nekretninu koju koriste svega nekoliko dana godišnje.

Neki u takve objekte ne odlaze mesecima, a pojedine vikendice ostanu potpuno prazne godinama. Međutim, to što je kuća zaključana i što u njoj niko ne boravi ne znači da automatski prestaju obaveze koje vlasnik ima prema državi.

Kuća postoji, ali nije upisana u katastru: Evo šta treba da proverite pre prodaje ili nasleđivanja

Gde su najskuplji stanovi u Evropi? Evo gde se Srbija nalazi među cenama kvadrata

Najvažnija stvar koju vlasnici ovakvih nekretnina treba da znaju jeste da se porez na imovinu ne vezuje za to koliko često koristite vikendicu, već za postojanje prava na nepokretnosti koje je predmet oporezivanja.

Ne koristite vikendicu? Porez time ne nestaje

Jedna od najčešćih zabluda jeste da vlasnik nema poresku obavezu ako vikendicu ne koristi.

To, međutim, nije pravilo.

Ako ste vlasnik vikendice, činjenica da u njoj niko ne živi i da se objekat koristi samo povremeno sama po sebi ne znači da je nekretnina oslobođena poreza na imovinu.

Zato vlasnik ne bi trebalo da računa na princip "ne koristim je, pa ništa ne dugujem".

Porez na imovinu je lokalni javni prihod, a za njegov obračun važni su podaci o samoj nepokretnosti, njenoj vrednosti, zoni i drugim elementima koje propisuje zakon i odluka nadležne lokalne samouprave.

Stari stanovi pretekli novogradnju: UNA istražuje - zašto starogradnja brže poskupljuje?

Koliko se plaća?

Ne postoji jedan iznos koji važi za sve vikendice u Srbiji.

Poreska obaveza zavisi od više faktora, među kojima su vrsta i površina nepokretnosti, zona u kojoj se nalazi, kao i vrednost nepokretnosti utvrđena u skladu sa zakonom i lokalnim propisima.

Zbog toga vikendica od, na primer, 60 kvadrata u jednoj opštini ne mora imati isti porez kao objekat iste površine u drugoj opštini.

Upravo zbog toga nije moguće unapred reći da svaki vlasnik vikendice plaća određeni fiksni iznos.

Najveći problem mogu da budu stare porodične nekretnine

Posebnu pažnju trebalo bi da obrate građani koji su vikendicu nasledili.

Kod starijih porodičnih kuća nije retkost da se vlasnici menjaju kroz više generacija, dok dokumentacija ostane nesređena ili podaci o nepokretnosti nisu usklađeni sa stvarnim stanjem.

To može da bude problem tek kada vlasnik poželi da proda, pokloni ili na drugi način raspolaže nekretninom.

Zato nije dovoljno znati samo gde se vikendica nalazi i ko je porodica smatra "svojom". Važno je proveriti i šta zvanično piše u evidencijama.

Da li je montažna kuća zaista jeftinija od zidane? Cena koju vidite nije i ono što ćete na kraju platiti

Šta ako vikendica nije upisana kako treba?

Ovo je još jedna situacija koju vlasnici često zanemare.

U Srbiji postoji veliki broj starih objekata kod kojih stanje na terenu i podaci u evidencijama nisu potpuno usklađeni. Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima iz 2025. godine uredio je posebne uslove i postupak za evidentiranje i upis prava na određenim objektima i zemljištu ispod objekta.

To, međutim, ne znači da je svaki objekat koji nije upisan automatski obuhvaćen istim pravilima niti da vlasnik treba sam da pretpostavlja kakav je njegov status.

Kod konkretne nekretnine treba proveriti dokumentaciju i podatke u katastru, kao i eventualne poreske obaveze.

Dug se ne rešava time što se vikendica ne koristi

Ako vlasnik ima utvrđenu poresku obavezu, a ne plaća je, samo nekorišćenje objekta ne zaustavlja tu obavezu.

Zato je važno da građani koji godinama nisu proveravali stanje svojih nepokretnosti pogledaju da li postoje utvrđene obaveze.

Koliku platu morate da imate za stan od 50 kvadrata u Beogradu? Jedna stvar može da promeni celu računicu

Poseban oprez ako je vikendica nasledstvo

Ako je vikendica ostala iza roditelja, babe, dede ili drugog člana porodice, naslednici bi trebalo da provere da li su podaci o vlasništvu ažurirani.

Još važnije, ako ima više naslednika, treba utvrditi ko je upisan kao vlasnik i u kom udelu.

Ovakve situacije mogu postati komplikovane kada se nekretnina posle više godina prodaje ili prenosi na sledeću generaciju.

Zato je mnogo bolje dokumentaciju proveriti na vreme, umesto tek kada se pojavi kupac ili kada dođe do novog nasleđivanja.

A, šta je sa pomoćnim objektima?

Vlasnici vikendica često imaju i šupe, garaže, podrume, nadstrešnice ili druge objekte na istom placu.

I ovde ne treba unapred pretpostaviti da se sve tretira na isti način.

Zakon posebno uređuje kategorije nepokretnosti i način utvrđivanja njihove vrednosti, uključujući različite vrste objekata i pomoćne objekte. Zato za konkretnu nekretninu treba proveriti kako je objekat evidentiran i kako se tretira u poreskom obračunu, piše BizPortal.

Ko plaća agencijsku proviziju za nekretnine i kada ona mora da se plati?

Šta vlasnik vikendice treba da proveri?

Ako imate vikendicu koju gotovo nikada ne koristite, najpametnije je da proverite nekoliko stvari:

• Vlasništvo - ko je upisan kao vlasnik i koliki je njegov udeo.
• Katastar - da li su objekat, površina i drugi podaci evidentirani kako treba.
• Porez na imovinu - da li postoji utvrđena poreska obaveza i da li ima neizmirenih iznosa.
• Nasleđivanje - ako je vikendica nasledstvo, da li je promena vlasništva uredno sprovedena.
• Dodatni objekti - da li na parceli postoje objekti koji takođe treba da budu evidentirani i kako se tretiraju u poreskom smislu.

Za vlasnika je najvažnije da zapamti jednu stvar: nekretnina ne prestaje da bude predmet poreskih i drugih obaveza samo zato što se ne koristi.

Vikendica može biti prazna čitavu godinu, može biti zaključana pet ili deset godina, ali vlasnik ne bi trebalo da pretpostavi da zbog toga automatski nema nikakve obaveze.

Najsigurnije je proveriti podatke o vlasništvu, stanje u katastru i poreski račun.

Jer upravo kod nekretnina koje se retko koriste ljudi najlakše izgube pregled nad dokumentacijom, a problem se često pojavi tek onda kada odluče da vikendicu prodaju, poklone ili ostave naslednicima.

U kom delu Beograda može da se kupi stan za 100.000 evra? Stručnjak otkrio lokacije

Kako najbolje iskoristiti kredit za mlade? Stručnjak za nekeretnine savetuje gde treba tražiti stanove