Analiza Instituta Unikredit: Ubrzanje privrednog rasta Srbije na 3,5 odsto

Privredni rast Srbije trebalo bi da ubrza sa 2,9 odsto u 2026. na 3,5 odsto u 2027. godini, zahvaljujući jačanju domaće tražnje i povoljnijem spoljnom okruženju, navodi se u danas objavljenom kvartalnom izveštaju Instituta Unikredit o zemljama centralne i istočne Evrope (CEE).

Kako se navodi, privredni rast u većini članica regiona kretaće se između dva i tri odsto tokom 2026. godine, uz podršku domaće potrošnje i većeg korišćenja sredstava iz fondova Evropske unije.

Velika analiza IFIMES-a: U čemu je tajna ekonomskog uspona Srbije?

Svetski ekonomski lideri: Ekonomija uglavnom otporna na šok izazvan ratom na Bliskom istoku

Prema prognozama Unikredita, Poljska će ostvariti rast BDP-a od po tri odsto u 2026. i 2027. godini, Bugarska 2,9 odsto u 2026, dok će oporavak Mađarske biti sporiji, uz rast od 1,3 odsto ove godine i 2,5 odsto naredne.

Rumunija i Slovačka, prema proceni analitičara, privremeno će zaostajati zbog fiskalne konsolidacije, pri čemu se za Rumuniju očekuje rast od svega 0,2 odsto u 2026, a zatim ubrzanje na 2,3 odsto u 2027. godini.

Glavni ekonomista Unikredita za centralnu i istočnu Evropu Mauro Đorđo Marano ocenio je da region pokazuje izuzetnu otpornost, uprkos fiskalnim prilagođavanjima i geopolitičkoj neizvesnosti.

"Zemlje koje budu uspele da kombinuju fiskalnu konsolidaciju sa investicijama i reformama konkurentnosti biće u najboljoj poziciji da privuku kapital i obezbede dugoročni privredni rast", rekao je Marano.

Unikredit očekuje da će se inflacija u zemljama regiona postepeno vratiti u ciljani raspon centralnih banaka do kraja 2027. godine, nakon što oslabe efekti rasta cena energije i poreskih povećanja.

Kada je reč o monetarnoj politici, analitičari procenjuju da će Narodna banka Srbije sačekati drugu polovinu 2027. godine pre nego što započne postepeno smanjenje referentne kamatne stope, zbog potrebe da se inflacija trajno vrati u ciljani okvir.

U izveštaju se navodi i da bi ponovno otvaranje Ormuskog moreuza trebalo da smanji rizike po snabdevanje energijom i inflaciju, dok se od povećanih fiskalnih izdvajanja Nemačke za infrastrukturu i odbranu od 2027. godine očekuje dodatni podsticaj izvozu zemalja centralne i istočne Evrope.

Radili ste u Hrvatskoj ili BiH? Evo gde možete da proverite koliko staža ste tamo stekli

Ko dobija 35.000, a ko 20.000 dinara? Kompletan spisak grupa za isplatu državne pomoći penzionerima