Banke dale zeleno svetlo: Ko sve ima pravo na olakšice za otplatu kredita?

Banke odobrile više od tri četvrtine zahteva za olakšice u otplati kredita. Najviše zahteva podneli su građani koji su ostali bez posla ili su im prihodi smanjeni. Bojan Terzić iz Narodne banke Srbije kaže za RTS da je zakonom uspostavljena jasna procedura za pomoć dužnicima i da su banke prihvatile više zahteva za olakšice nego što se očekivalo.

U prva tri meseca ove godine, banke u Srbiji prihvatile su više od tri četvrtine zahteva za olakšice u otplati kredita. Od 2.321 zahteva, u 1.825 slučajeva su primenjene olakšice, saopštila je Narodna banka Srbije.

Ogromna razlika u platama: Evo koliko zarađuju kasiri u Srbiji, a koliko u Austriji

Jedna poruka prazni račune: Nova prevara hara Srbijom, skida do 1.175 evra - evo kako da se zaštitite

Obavezu banaka da na taj način pomognu dužnicima koji više ne mogu da uredno otplaćuju zajam propisao je zakon usvojen prošle godine.

Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga u Narodnoj banci Srbije Bojan Terzić kaže da je zakonom uspostavljena jasna procedura za pomoć dužnicima i da su banke prihvatile više zahteva nego što se očekivalo.

Naveo je da je taj procenat iznad očekivanja i da je najveća novina to što je zakonom uspostavljena obavezna procedura koju banke moraju da poštuju prilikom odlučivanja o zahtevima klijenata.

"Veoma smo zadovoljni. Iskren da budem, očekivali smo manje. Ono što je najvažnije jeste da je zakonom uspostavljena jasna procedura koju banka mora da poštuje prilikom odlučivanja o zahtevu klijenta", rekao je Terzić za RTS.

Prema njegovim rečima, najčešći razlog za odobravanje olakšica bio je gubitak posla, koji čini 54 odsto svih slučajeva, dok se u 19 odsto zahteva radilo o smanjenju prihoda.

Pravo na olakšice mogu da ostvare i klijenti koji su se našli u teškim životnim okolnostima, poput težih bolesti ili smrtnog slučaja u užoj porodici.

Terzić je naveo da su najčešće primenjivane mere produženje roka otplate kredita, smanjenje kamatne stope i zastoj u otplati.

Osnovna dokumentacija

Govoreći o dokumentaciji, istakao je da banke ne insistiraju na složenim procedurama kada su u pitanju zdravstveni razlozi, već je dovoljno da klijent dostavi osnovnu medicinsku dokumentaciju koja potvrđuje da postoji okolnost koja otežava redovnu otplatu kredita.

Prema njegovim rečima, pojedini klijenti odbijaju ponuđene olakšice jer očekuju otpis dela duga, ali zakon predviđa mere koje treba da omoguće nastavak otplate, a ne brisanje kreditnih obaveza.

Terzić je ocenio da su rešenja u Srbiji strože uređena nego u većini zemalja Evropske unije i da za sada nema potrebe za dodatnim izmenama propisa.

Naveo je da je učešće problematičnih kredita u Srbiji na kraju maja iznosilo 2,09 odsto, što je, kako je rekao, bolji rezultat od proseka Evropske unije.

Rast gotovinskih kredita

Osvrćući se na rast gotovinskih kredita, Terzić je objasnio da je on posledica pada kamatnih stopa i većeg broja refinansiranja postojećih zajmova.

"Vrlo smo zadovoljni, u suštini što su ljudi shvatili da sad treba po nižoj stopi da refinansiraju raniji kredit. Otud rast. I naravno, vrlo često uz to refinansiranje oni uzimaju i neki dodatni keš", rekao je Terzić.

Istakao je da pokazatelji nenaplativih kredita ne ukazuju na povećan rizik, kao i da su gotovinski krediti danas u velikoj meri odobreni uz fiksnu kamatnu stopu i u dinarima, što korisnike štiti i od kamatnog i od valutnog rizika.

Za samo 10 evra možete jesti, piti, otići na bazen i trening: Ovo je najjeftiniji grad na Balkanu, a nalazi se u Srbiji

Više od 15 poreskih obaveza dospeva u avgustu: Ovo su najvažniji rokovi